< idi nazad

Smiljanić: EPS razbija monopol nad internetom

Biznis, 30.04.2008.

Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo za Biznis

Aleksandra Smiljanić: EPS razbija monopol nad internetom

Nenad Milosavljević (BIZNIS)

Elektroprivreda će do kraja godine početi da iznajmljuje optičku mrežu i digitalne kablove po komercijalnim cenama. Uskoro tender za bežičnu fiksnu telefoniju

Telekom više neće biti jedini provajder nad provajderima za internet usluge u Srbiji, zato što će do kraja godine Elektroprivreda Srbije pustiti u rad optičku mrežu i digitalne vodove i iznajmljivanje tih kapaciteta naplaćivati po komercijalnim cenama, kaže u intervjuu za Biznis ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandra Smiljanić. Prema njenim rečima, ceo projekat EPS će finansirati kreditom iz fonda Evropske banke za obnovu i razvoj.

„Telekom“ je do sada bio nadprovajder za internet usluge, od koga zavise svi provajderi u Srbiji. Da li će se to sada promeniti?

– Postoji nešto što se zove „okosnica“. To je optička mreža koja povezuje gradove i lokalne mreže. To je ono što čini nadprovajdera. „Telekom“ ima najrazvijeniju optičku infrastrukturu i zato svaki provajder koji recimo ima dva sajta u dva grada, mora da ih poveže preko „Telekoma“, koji ima najbolje mogućnosti za tako nešto. Trenutno izvesnih mogućnosti ima i SBB, koji ima dosta razvijenu infrastrukturu, ali je to ipak nedovoljno. Izgradnja EPS-ove mreže će to promeniti. To preduzeće ima mrežu koja se meri hiljadama kilometara, tako da će to iskoristiti da uđu u ovaj posao.

Internet provajderi se odavno žale da plaćaju znatno više cene kada internet vreme kupuju od „Telekoma“ nego kada bi ga kupovali direktno u inostranstvu?

– Slažem se da postoje izvesne anomalije kada je reč o politici cena. Mi smo o tome razgovarali sa „Telekomom“ i oni su spremni da izvrše korekcije. Trenutno su veleprodajne cene više nego maloprodajne, što nema smisla. Mi smo im predočili da je to vid monopolskog ponašanja i Branko Radujko, generalni direktor „Telekoma“, izrazio je spremnost da taj problem reši.

Kada će i kako biti liberalizovano tržište fiksne telefonije? Prvobitno je bilo reči o dodeli licenci za klasičnu fiksnu telefoniju, ali je sada u opticaju priča o bežičnoj „Vajmaks“ tehnologiji?

– Tender za fiksni bežični pristup, konkretno za dodelu licenci za tehnologiju „Vajmaks“, biće raspisan u narednih nekoliko meseci. Ovih dana će biti objavljen pravilnik o minimalnim uslovima za dodelu licenci. Posle toga, RATEL za 60 dana mora da objavi tender. Licence će biti deljene po regionima, a biće ukupno 25 regiona. U svakom od njih biće podeljeno po tri licence, sa izuzetkom Beograda, gde je 2005. godine već podeljeno nekoliko dozvola.

Koje minimalne uslove zainteresovane kompanije treba da ispune da bi učestvovale na tenderu?

– Najpre, operater treba da bude registrovan kod RATEL-a. Zatim, oni koji dobiju dozvolu moraće da u roku od šest meseci počnu da pružaju komercijalnu uslugu. Takođe, provajderi će imati obavezu da tokom prve dve godine pokrije 25 odsto svog područja, a posle tri godine 60 procenata. Operateri će morati da obezbede brzinu protoka od najmanje 256 kb/s po korisniku.

Da li će početne cene biti visoke? Koliko će koštati licence?

– Početne cene nisu suviše visoke. Hteli smo svima da omogućimo učešće, da i manje firme mogu da konkurišu. Ukupna početna cena svih licenci iznosi oko 2.000.000 evra. Cene smo određivali na osnovu broja stanovnika, visine prihoda stanovnika i broja kanala, odnosno opsega koji će biti dodeljeni.

Neke dozvole su već dodeljene. Da li će tu biti problema i kako će biti rešen status tih operatera?

– Dozvole su 2005. godine dobili „Verat“, „Medija vork“, „Telekom“ i „Telefonija“. Oni su dobili dozvole za određene lokacije i određene kanale u Beogradu, ali nemaju ni obavezu ni pravo da postavljaju bazne stanice na drugim mestima. Taj problem ćemo morati da rešavamo u hodu. Iako oni pokrivaju okrug, nemaju dovoljno baznih stanica i ne mogu da obezbede visoke bitske brzine. Pri tom, nemaju prava da naprave nove bazne stanice, a s druge strane, niko drugi ne može da gradi, jer su oni tu. Te firme nisu dobile klasične licence, već su dobile dozvole, i to bez javnog nadmetanja. Pitanje je kako sada rešiti tu situaciju, jer im ne mogu biti oduzete, zato što rade regularno, a ne možemo ni da im dodelimo licence, jer su dozvole dobili bez javnog nadmetanja. U svakom slučaju, predviđen je još jedan kanal za Beograd, a onaj ko ga dobije, moći će da gradi bazne stanice u celom Beogradu, što će omogućiti razdvajanje dvojnika i uvođenje telefonskih linija tamo gde trenutno ne postoje.

Kakve promene očekujete na tržištu posle njegove liberalizacije? Šta će se desiti sa cenama telefonskih i internet usluga?

– Ne verujem da će pojeftiniti telefonske usluge. Cene ne mogu ići dole, jer su već jako niske. „Telekom“ tvrdi da je u poslu sa fiksnom telefonijom cena održavanja mreže veća od zarade. Cene u Srbiji su najniže i u odnosu na Evropu i region. Očekujemo da će procedura za dobijanje telefonskih linija biti znatno ubrzana i pojednostavljena. Pad cena može se očekivati u oblasti brzog interneta, koji će se znatno brže razvijati nego sada.

Srbiji predstoji realizacija projekata „E-Srbija“ i „E-uprava“, koji bi trebalo da građanima omoguće jednostavniju komunikaciju sa državom posredstvom interneta. U kojoj je fazi taj projekat i koji su sledeći koraci?

– Pravilnik o primeni elektronskog potpisa, koji je jako bitan za realizaciju ovog projekta, završen je. Takođe, tokom narednih nekoliko meseci očekujemo da budu akreditovana tela koja će izdavati kvalifikovane digitalne sertifikate. „Pošta“ je recimo već spremna za to, a evidentirali su se pre nekoliko dana. Osoblje svake zainteresovane firme ili institucije moraće da položi i određene testove o bezbednosti informacionih sistema. Sve to biće urađeno u sledećih nekoliko meseci.

Koliko je državna uprava spremna za „E-upravu“?

– Tu se sada postavlja pitanje šta je starije, kokoška ili jaje. Najpre, nije bilo potrebnih softvera koji bi omogućili primenu digitalnih sertifikata u državnoj upravi, a s druge strane, proces akreditacije tekao je sporo, jer nije bilo potrebnih softverskih servisa. Idejni projekti za softver koji će se primenjivati u državnoj upravi su već predstavljeni i ovih dana će biti raspisani i tenderi za projekte „E-uprave“. U okviru tendera biće traženi ponuđači koji će razvijati softver i koji će sprovoditi neophodnu obuku osoblja u državnoj upravi, kao i ponuđači hardvera i potrebnih licenci. U Srbiji postoji između deset i 20 firmi koje bi mogle ozbiljno da pristupe tom poslu.

Na inicijativu ministarstva lokalizovani su neki besplatni softveri, odnosno softveri „otvorenog koda“. Da li će ih koristiti i državna uprava?

– Moguće da će državna uprava koristiti besplatni softver, ali svaki organ državne uprave donosi samostalno odluku koji će softver upotrebljavati. U tom pogledu u Srbiji ne postoji centralizovano odlučivanje. Vrlo je teško koordinirati rad svih organa državne uprave i, iskreno, mislim da bi to unelo dosta tenzije oko izbora softvera, tako da nisam sigurna koliko bi to bilo dobro rešenje.

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=9238

0 comments