Imate prijatelje

Ma koliko vas ovo podseća na besramno reklamiranje sponzora, to nije slučaj.

U poslednjih godinu dana je zaista bilo previše okupljanja i druženja, svakakvih UPova i konferencija, da smo svi po malo prezasićeni.

Zašto sam ovo okupljanje video kao drugačije, to iskreno ne znam, ali mi je svakako drago što sam bio deo ekipe na #TweetUpBL koji je održan ovog vikenda u Banja Luci.

Fotka koju sam napravio u centru grada zaista oslikava u potpunosti osećaj koji je bio prisutan u svakom trenutku.

Povod okupljanja je promocija servisa Snajper.ba koji je krenuo sa radom, a pozdravni govor je održao evanđelista Twittera, dr Zoran Torbica, u kafanici Lav.

Naš domaćin, Dragan Močević, se lavovski borio da nam boravak u Banja Luci bude “na nivou”, pa ništa nije izostalo: doručak “Kod Muje”, famozni Banjalučki clubbing, kafanica, a količinu pozitivne energije ste mogli da vidite i u tweetovima u 5 ili 6 ujutru, kada smo se vraćali iz grada.

Još jednom bih se zahvalio svima koji su bili deo ekipe, na bilo koji način, i verujem da su ovakva okupljanja potrebna, pre svega kao preventiva ludilu koje nas svakodnevno okružuje i cool način na se “resetujete”, napunite baterije i krenete u nove pobede

#thumbsUP i #win su moji heš tagovi, a vi slobodno dodajte svoje

Zbog velikog interesovanja za učešće u Web Fest .ME 2011 takmičenju, prijavljivanje Web sajtova/projekata biće produženo još pet dana. Prijave za takmičenje će trajati do 15. oktobra 2011. a glasanje za Grand Prix počeće 20. oktobra i trajaće do 10. novembra 2011. Prijave i glasanje vrše se na sajtovima www.webfest.me i www.nadlanu.com.

Web Fest .ME 2011 je festival posvećen promociji Internet sadržaja i kvaliteta radova na globalnoj digitalnoj mreži, a nastalih u regionu. Organizatori festivala su: DoMEn, agent registracije ME domena; HUGE Media, digitalna marketinška agencija; ICON Creative, kreativni studio i AGENA, informatička kompanija.

Web Fest .ME takmičenje je podeljeno u dva dela: prijavljivanje i glasnje.

Prijave za ovogodišnji festival počele su 5. septembra u 00:00 časova i trajaće još pet dana, do 15. oktobra 2011. u 23:59 časova.

Takmičenje za najbolji Web sajt/projekat se održava na sajtovima www.nadlanu.com, uz čiju tehničku podršku je i realizovana glasačka platforma, kao i na zvaničnom sajtu festivala www.webfest.me. Svi zainteresovani će moći da slobodno prijave sajtove za koje smatraju da su najbolji u određenoj kategoriji, a svi će biti u konkurenciji za Grand Prix festivala, koji će dodeljivati javnost, glasanjem.

Glasanje počinje 20. oktobra u 12:00 časova i traje do 10. novembra u 23:59 časova.

Pored publike, žiri će glasati u devetnaest različitih kategorija i dodeliće Grand Prix festivala po mišljenju žirija. Članovi žirija Web Fest-a će, kao i prethodnih godina, biti vodeći ljudi iz sfere rada na internetu – kreativci, programeri, poslovni ljudi, uticajni blogeri i ostali koji definišu ovaj interaktivni medij.

Detaljnije informacije o celokupnom festivalu možete naći na internet adresi: www.webfest.me

I pojavio se Tefter App – login managment system, iliti na srpskom sistem za upravljanje pristupnim podacima. Kul stvar.

Već nekoliko godina pratim nastanak i razvoj raznih web projekata na domaćoj sceni. Kao mnoge do sada i Tefter “muči” boljka svakojakih komentara zajednice.

Kako god, neka pitanje se sasvim prirodno nameću i razumljivo je što komjuniti traži sigurne i uverljive odgovore, npr:

• Zašto koristiti baš Tefter App a ne neko drugo rešenje?
• Da li je garantovana sigurnost podataka?
• Ima li upotrebnu vrednost i šta korisno donosi Tefter App?

Pre svega, mislim da treba naglasiti da je ovo prva web aplikacije, ove vrste, proizvedena u Srbiji (ako grešim, ispravite me, biću zahvalan). Ako pak i nije prva, svakako da je imala najveći hype

TefterApp.com je vrlo moderno odrađen sajt, odlično složenih boja/nijansi (prijatno je surfovati) i copy je sasvim na mestu. To možda mnogi  ne primećuju, ali ako ste nakon prvih desetak sekundi provedenih na sajtu shvatili o čemu se radi, copy+design su odradili svoje.

Jasno i glasno:

Tefter was exclusively developed by and for Internet professionals and those who wish to become one.

Dakle, to bi zapravo i bio odgovor na prvo pitanje iz liste u uvodnom tekstu. Da se razumemo, postoji more drugih ovakvih i onakvih – sličnih web aplikacija. Tefter se izdvaja u tome jer je usko orijentisan na web profesionalce (dizajnere, programere, hr/pr/online menadžere,  … ).

Kul je što svako može da proba aplikaciju na 30 dana, i ako ne bude zadovoljan, ili iz nekog razloga ne želi više da koristi aplikaciju, novac će mu biti vraćen.

Da ne davim i prepričavam šta sve aplikacija sadržai od funkcionalnosti, preporučujem vam da isprobate. Najjednostavniji opis bi bio, da na jednom mestu (dakle centraliziovano) možete upravljati svim vašim sigurnosnim podacima.

Ako sebe odredim kao prosečnog Internet profesionalca, mogao bih reći da su moje potrebe  zadovoljene ovom aplikacijom. U to me je ubedio krajnje jednostavan interfejs, sa taman toliko opcija koliko je potrebno.

Koliko vidim, aplikaciju je moguće instalirati i u lokalu, što je još jedna dobra stvar ako patite od straha da vam neko ne hackne server.

Dok sam istraživao, videh su kreatori osluškivali komentare/utiske/sugestije zajednice, i na kraju nadogradili aplikaciju. To je još jedna kul stvar. Kod ovakvih projekata mora se razgovarati sa zajednicom, po mom mišljenju, i u beta fazi. Zašto? Pa, jednostavno je – važi ona stara, bolje misle 100 glava nego 3, zar ne?

Međutim, rizikujete da vam dokoni “pljuju” na rad/vreme/trud/novac, ali who cares, toga uvek ima. Bitan je feedback, i raduje me što vidim da je ekipa Teftera pažljivo slušala kolege i ostale potencijalne korisnike.

Savet – Paranoja oko sigurnosti i kako je rešiti

Ne postoji zgrada na planeti zemlji, koja može odoleti zemljotresu od npr. 7.8 stepeni Rihterove skale.

Ali, da li to znači da građevinci u Japanu, Čileu, San Francisku i sl. mestima ne treba da grade stambene objekte za više stotina ljudi?

Nadam se da sam bio dovoljno blizak sa analogijom.

Poenta je: kod ovakvih aplikacije treba uraditi sve da se rizik svede na minimum, i da se korisnik uveri da je sigurnost na najvećem mogućem nivou.

Elem, ja bih za sada, odabrao pre lokalno rešenje nego web. Šta da vam kažem, još uvek me nijedna web app nije dovoljno ubedila da sve svoje šifre dignem u oblake.

1. Međutim, ukoliko bih jasno video na sajtu, koliko su se i na koji način tvorci aplikacije potrudili da osiguraju moje podatke, ipak bih razmislio.
2. Ako bih pritom video, takođe na njihovom sajtu, ili nekom blogu recimo, preporuku od uticajnog baje sa regionalne web scene, kako priča da koristi takavu aplikaciju na serveru i smatra da je sigurna, opet bih razmislio i bio bliži odluci.
3. Ruku na srce, većina ljudi se lože na sertifikate, diplome, osiguranja. Ako bih video da je jedna, ili još bolje, nekoliko firmi čiji je posao provera sigurnosti i zaštita web aplikacija, stavila svoj amin da je ta app sigurna/bezbedna, ne sumnjam da bi svaki iole ozbiljan Internet korisnik izdvojio 49$ za ovako nešto.

Sve u svemu, odličan posao. Vidim da se uveliko radi na unapređenju aplikacije, te želim Tefteru mnogo upisa

Malo opisa, dobar dizajn, najavljuje se početak, hm… Kopka i zagolicava. Nestrpljenje.

Uhvatio sam misli, čak i kad nisam pored “multimedijalne kutije”, kako maštare i bistre o tome šta bi to moglo da se krije iza ovog projekata.

Ispostavilo se da su nagađanja bila uspešna, a pride sam čak vrlo prijatno iznenađen realizacijom sajta 365lepihdana.rs

Kako je sve počelo?

Znam. Najspontanije (ako postoji takva reč) moguće što se moglo izvesti, ili se bar meni tako čini . Na svakom koraku ove vedre e-strane naše drage Srbije, vidi se, i što je još važnije, može se osetiti iskrena dobra volja. Ja to osećam, ozbiljno.

Nemojte odma da mi pričate kako preterujem i delim hvalospeve. Nakon 6 pročitanih i moj dan postade lep. Ozb

Eh taj pozitivizam…

Reći ću vam nešto što svi znate; ima nas raznih, svakakvih. Blesavih, tvrdoglavih, večitih kontraša, spavalica, mrzovoljaca, kukaša (onih koji non-stop kukaju), svađalica itd.

I još nešto što svi znamo; nije lako živeti, pogotovo ne u zemlji koja je u tranziciji, političkoj i ekonomskoj krizi.. aa (već sam sebe smorio, ličim na političara…)

A da li znate da vrlo lako, umesto sumorne i tavne svakodnevnice, možete sami sebi ulepšati dan? Jeste, da. Napraviti dugine boje, oduvati nevolje, otpevati sreću, i što je još plemenitije, učiniti da bar još dvoje postanu srećni i ne mare što kisnu već da plešu u ritmu?

Ne mora biti nedođija, možete to sve i u Srbiji.

Kapiram da je to pisac hteo reći kada je udahnuo život ideji 365lepihdana.rs.

Pročitah tamo o svemu onome što i ja često pričam prijateljima, čemu i sam težim, razmišljam. Lepota u prenošenju znanja i usvajanju tuđeg, probudila je u meni sećanje na srednjoškolske dane, kao što će me Slavkova subota verovatno nekada sećati na današnje .

Pariz, London, Avioni kamioni, sve je to lepo, ali ne mora tako daleko!

Čak i Pejča lovac iz Pasi Poljane može čoveku ulepšati dan, a kamoli dragulji prirode koje strpljivo (ili stidljivo) čuvamo, i ne želimo da ih otkrijemo i opišemo jošte jednim draguljem, našim jezikom.

“Some people feel the rain, others just get wet”. – Bob Dylan

Zavaravajte prolaznost nečim lepim.

Flickr: agehelps

Razmišljao sam (izgleda predugo) kako da objavim vest (sada verovatno to i nije) da je portal Burek.com dobio milionitog registrovanog člana.

Kako je Ivan više puta govorio o konceptu Bureka, što na televizijama, konferencijama, itd., neću se previše zadržavati na tome “šta je Burek.com“.

Topla preporuka – najsvežiji intervju za “Trojka” magazin.

Ono što svima nama upada u oči jesu brojke 1.000.000 (milion) registrovanih članova, 9.000.000 (devet miliona) komentara, 500.000 tema na forumu.

Da li su to verni prikazi? Koja je magična formula uspeha? Na kraju krajeva, može li se živeti od Interneta i “neke tamo zajednice”? Jesu li to masoni/strani plaćenici?

Pre skoro devet godina, Fejsbuka nije bilo. Setite se samo koliko je upotreba Interneta tada bila rasprostranjena i kakve smo sadržaje na domaćem webu imali? Zamislite da u takvim okolnostima pokrećete online biznis koji se zasniva na user generated content-u? Na prstima jedne ruke se mogu izbrojati uspešni projekti začeti u to vreme.

Burek.com (tadašnji burek.co.yu je jedan od njih)

Dobro, i šta je tajna uspeha?

Ako bih rekao da nema tajne, verovatno bi mnogi odmahnuli glavom, uz argument da bi onda svi imali milion registrovanih korisnika i bili glavne baje domaćeg weba.

Zaista nema tajne, ali znate čega ima? Rada, upornosti, posvećenosti i povrh svega vere. E, ta mala začkoljica je izrodila, mesto velikih, mali procenat uspešnih domaćih web projekata.

Ivan je svakako najviše zapeo i gurao ideju od samog početka, ali … ne čini Ivan Burek .

Ne znam koliko domaćih foruma ima tim profesionalaca u “bekstedjžu” (stalno zaposlenih) uz još veliki broj entuzijasta koji svakodnevno rade održavanju. Burek je jedan od tih.

Kada sam prvi put slušao izlaganje ideje i koncept cele priče Bureka (beše biZbuZZ 07, ili 08) odlično se sećam dela kada je Ivan rekao :

“Eto, šta znam, svakako da je za mene lično najveći uspeh veliki broj prijatelja koje sam stekao na Bureku… Znam da baš u svakom trenutku mogu da okupim bar 30 dragih osoba, da se skupimo i zezamo, rešavamo probleme, družimo… “

Moć zajednice

Možda je reč moć malo nespretna odrednica. Fokusirajmo se onda na glagol moći.

Meni najdraži primer; moći da pomognete. Kako? Medijskim sponzorstvom, rešavanjem problema, pričanjem, slušanjem, podsticanjem, savetovanjem… Ogromni su potencijali kada imate razvijen duh zajednice i stručan tim ljudi oko sebe.

Neki su se čak i upoznali, venčali, dobili dete i srećno žive zahvaljujući Bureku. (pročitajte gore pomenuti intervju)

Pogledajte koliko optimizma i podrške pružaju “Buregdžije” u delu “Psiholog online – savetovalište“. Rispekt.

Na kraju da spomenem i ConQUIZtador.rs – projekat izguran dobrim delom od strane Burek zajednice (trebalo je smisliti, napisati, sortirati sva ta pitanja zar ne?) i najnoviji sajt u mreži – TotalCar.rs.

Vest (uspeh) nije bila previše interesantna domaćim medijima. To je samo Internet i neki zaluđenici, zar ne? Taj momenat malo ruši samopouzdanje i tera čoveka da pomisli šta je potrebno za domaće novinare da se desi na webu pa da to bude vest? Fejsbuk na hiljadu i jedan način? Vikiliks? Opet fejsbuk? Ili možda milijardu korisnika?

Ako je razlog underground, onda je Žika lepo rekao: “Volim underground!”

Svi znamo kakva je situacija u našoj zemlji što se tiče privrede i radnih mesta, ali to ne znači da je jedino rešenje da se svi kolektivno predamo i posustanemo, već naprotiv. Svako od nas mora krenuti još jače i još upornije kako bi izgradio i usavršio sebe!

Preneo sam deo prvog posta sa bloga 4posao.com, ilustraciju ideje vodilje pri pokretanju pomenutog projekta. Sećate se poplave sajtova za zasposlenje? Svi ti sajtovi nude pregršt oglasa, poslodavci se utrkuju sa najboljim pozicijama kako bi ih primetili što stručniji ljudi, željni posla. Dešava se da isti ti poslodavci vrlo često bivaju preplavljeni “first-shoot” poslatim CVevima, bez ikakve svrhe i koristi. Previše je očajnih ljudi sa mišljenjem da postoji univerzalni CV, i da motivaciono pismo treba slati po automatizmu, i odgovarati na svaku ponudu za posao.

Ideje i saveti za zaradu i pronalaženje posla

Na gore pomenutom blogu, autor je vrlo lepo uputio čitaoce o nekim mogućnostima čuvene fraze “zarade na netu”. Konkretnim savetima, objasnio je šta odlikuje zanimalje web developera, web designera i seo (marketing) stručnjaka.

Sviđa mi se pristupačan rečnik zajedno sa opisom radnog okruženja, potrebnih znanja za konrketno zanimanje, kao i kojim se programom služi, npr. web designer.

Takođe, autor se dobro setio da pri predstavljanju zanimanja “ugosti” mišljenje stručnjaka, savetujući potencijalne buduće profesionalce o :

• Prednostima koje vas očekuju
• Manama, tj. negativnim stranama izabranog posla
• Korisnim porukama, smernicama, uvek dobro došlim ukoliko neko sa velikim iskustvom to podeli sa vama.

U toku je promo period gde se poslodavci mogu besplatno oglašavati na sajtu 4posao.com (10 slobodnih mesta za reklamu).

Dobro je da postoji ovakav blog. Iskreno, mislim da su dosadili uštogljeni saveti na mnogim sajtovima za pretragu poslova “budite otvoreni, komunikativni, ekspeditivni…“.

Voleo bih da se ova lokacija u budućnosti ima u ponudi što više različitih opisa i praktičnih saveta u vezi sa novijim poslovnim profilima. Treba ići u koštac sa tržitem, stalno raditi na sebi, uvek iznova učiti i vežbati. Iskustvo i praksa jesu majka uspeha, je l’ tako beše?

Btw, pogledajte koliko samo očajnih ljudi ima … #Zaposlenost_u_Srbiji

Verovatno ste se nekad našli u sličnom dijalogu. Klijenta ili vas je jednostavno interesovalo da li bi billboard advertising trebalo da bude interesantan za vas ukoliko imate neki online proizvod.

toxel.com

Obratio mi se prijatelj (Srđan) čije sajtove verovatno znate ukoliko vas zanima svet automobila i motora. (AutoPortal.rs & Moto-Berza.com). Ispričao mi je njegovo iskustvo sa reklamiranjem sajtova na bilbordima, priča mi se svidela i rekoh da napišem reč-dve .

Billboards, Out-of-home advertising

“Bilbord je slobodnostojeći reklamni pano odgovarajućih dimenzija i materijala, namenjen za postavljanje reklamnih poruke” (prema “nacrtu Odluke o opštim uslovima za uređenje grada”, član12)“

U obliku plakata primenjivali su ga još stari Grci, Egipćani pa i Rimljani (isticanje plakata radi obaveštavanja o gladijatorskim borbama) …

Stvarno ih mnogo ima, reći će neko i biće u pravu.

21. vek je prosto poludeo za bilbord advertajzingom. Ima ih na svakom ćošku, a to najbolje možete primetiti u velikim gradovima.

U čemu je fora sa tim bilbordima?

Tokom izveštavanja sa Nišville jazz festivala, imao sam prilike čuti po nešto o mukama organizatora u vezi sa ovim bilbordima. I eto, dolazimo do prvih nedostataka:

• Vreme organizovanja kampanje tj. prezauzetost oglasnog prostora

Rekoh već da su, pogotovo poznati brendovi, toliko počeli zakupljivati bilborde da je gotovo nemoguće doći do atraktivnih pozicija. Mora se misliti na vreme.

Jedna od prednosti bilborda (bilbordova, bilbordera kako god) jeste svakako mogućnost pokrivanja većeg geografskog područja, kao i zaokupljivanje pažnje velikog broja ljudi. Kreativna bilbord rešenja mogu pokrenuti lep viral.

Slučaj sa AutoPortal.rs i Moto-Berza.com kampanjom

Srđan je već nekoliko godina prisutan na svim bitnim auto-moto manifestacijama u Srbiji, pa i u Evropi. Posećuje i neke IT događaje (biZbuZZ, E-trgovina…) gde se i upoznasmo jedne godine.

Elem, tokom Beogradskog sajma automobila Srđan je odlučio da vidi kako će reklama sajtova na bilbordima uticati na povećanje posete. Kako zbog prirode posetilaca nema bolje ciljne grupe nego što je to slučaj sa sajmom automobila, zanimljivo je bilo isprobati i čekati rezultate.

Pri ulazu na sajam bio je postavljen baner 8m x 3m. Odlična pozicija za pešake posetioce sajma, a i za ljude koji su čekali autobus jer je obližnja stanica gledala pravo na bilbord.

Drugi bilbord ili kako ga oni stručno nazivaju “Slavoluk – vinil sa 4 panoa” je bio postavljen na ulazu parkinga gde obično prolaze svi izlagači. Reklame su bile postavljene na nedelju dana, mada je bilbord 8m x 3m stajao tu i naredna dva meseca, pošto niko nije uzimao tu poziciju i nije bio prelepljen.

Šta kaže statistika?

Jedna od mana oglašavanja na bilbordima jeste merljivost. Ne može se baš precizno reći/izmeriti koliko je vas je ljudi “pročitalo”. No, ovde se kombinuje tradicionalni marketing sa modernim alatima za praćenje posećenosti sajtova, tako da neka transparentnost ipak postoji.

Značajnije posećenosti nije bilo.

Da, tako je. Možda surovo zvuči, ali je realno stanje (pogledajte priložene slike iz GA na kraju posta). I tih nekoliko procenata veće posete, rezultiralo je usled činjenice da se tada održavao sajam automobila, ključne reči su gulgane, i uočava se prirodna poseta u porastu – sa pretraživača.

Kada sam pitao Srđana kakvi su njegovi utisci, i šta on misli o efektu kampanje, evo kako mi je odgovorio:

Sve u svemu da sam novac uložio u on line kampanju skok bi sigurno bio znatno uočljiviji, ali obzirom da mi je cilj bio da bilbordima poradim na brendingu, skrenem pažnju pre svega potencijalnim oglašivačima sa jedne strane, a sa druge da uradim nešto što moja trenutna konkurencija sigurno neće, i na taj način se izdvojim -

Mislim da je moja misija je uspela.

Potencijalni klijenti agencija za Internet oglašavanje iz auto-moto branše,  sada će zasigurno drugačije gledati na AutoPortal i Moto-Berzu. Zaključili smo da posle oglašavanja na bilbordima teško možete nabildovati direktan traffic, ali zato učvršćujete svoj brend, što vam svakako donosi novac sa gledišta oglasnog prostora na vašem sajtu, kao i širenja glasa o vama u svetu vaše ciljne grupe.

Statistike posećenosti sajtova AutoPortal.rs i Moto-Berza.com u vreme trajanja sajma

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

NonStopShop.rs

Blic je danas objavio da je puštena “u rad” Internet prodavnica NonStopShop.rs. Pretpostavljam da se svi sećamo ekskluzivne najave na eTrgovini. U pitanju je, koliko mogu primetiti, još jedna web lokacija koja vam omogućava da brzo i lako dođete do tražene/željene robe.

Prodavnica posluje u sastavu kompanije Ringier doo, i ono što je čini “eye catchy” za obične korisnike (net surfere) jeste radno vreme 24h/7, i primamljiva minimalna cena dostave 154 dinara (za robu do dva kilograma).

Prvi utisci

Razmišljam baš šta bih napisao o samom dizajnu sajta. Možda je dovoljno reći da je OK – pregledan, “obojen” taman koliko treba, ali u nekim trenucima odaje utisak praznine.

Kapiram da ciljaju na potrošačku publiku, široke narodne mase. U tom slučaju, dugme za robu na akciji će morati da bude malo vidljivije (upadljivije da kažem). Slajder je ok, s tim da bi trebalo ubaciti još neki proizvod. Kad smo već kod običnih ljudi i prozivoda, možda je trebalo krenuti sa još atraktivnijim ponudama? Sugestije su iz najboljih namera, upravo iz razloga jer Blic.rs ima zavidnu posećenost, samim tim, biće interesantno posmatrati tok konverzije posetilaca.

Proizvodi se plaćaju uplatnicom na šalteru banke ili pošte, e-bankingom, platnom karticom (online plaćanje) ili pouzećem, a zanimljivo je da se dostava ne vrši na teritoriji Kosova.

Registracija je zaista brza, bez zbunjujućih formi i velikih zahteva, što bi se reklo – registruješ se za minut -.

Najviše u ponudi ima tehničke robe (PC opreme), a NonStopShopu pokriva još i :  Sport i rekreaciju, Lepotu i zdravlje, robu za Kuću i baštu, Mašine i alate, Hobi i zabavu.

Meni se dopao USB grejač za kafu, i planiram ga pazariti. Nekako mi zapao za oko, i čini mi se korisnim .

U svakom slučaju ovo je pozitivan momenat za domaću web scenu i online tržište u Srbiji. Pretpostavljam da će posetioci u Blicu videti sigurnost, ali da bi se pazarilo mora se više ponuditi, sa naglaskom na više akcijskih ponuda.

PS. Primetio sam bug u sortiranju proizvoda po rastućoj ceni. CMS sortira po rastućem redosledu samo proizvode u jednom redu, dok od sledećeg reda sortiranje ide opet ponovo iz početka, umesto da se nastavlja.

__
* Ispravite me ako grešim.

Projekat „IT OpenDays 2010“

Kako piše u saopštenju za javnost, seminar je namenjen učenicima čije interesovanje doseže preko granica obrazovnog programa koji je predviđen za njih u redovnom obrazovanju.

Podršku seminaru pružili su Narodna kancelarija predsednika Republike, Kancelarija za mlade Opštine Šid, Opština Šid, Opština Stari Grad, CET, Oracle Srbija …

Svako ko je radio na nekom iole ozbiljnijem projektu, zna koliko je rada i truda (poznanstava, kontakara, lobiranja…) potrebno kako bi se obezbedila sredstva (sponzori). Treba odati priznanje za ideju, i istrajnost Tehničkoj školi „Nikola Tesla“ Šid i Računarskom fakultetu iz Beograda.

Videh da je koordinator projekta Miloš Jovanović. Sećate se onog visprenog i ambicioznog mladića koji se pojavio na prošlom biZbuZZu, sa pričom o E-dnevniku? Da, to je on, jedan od ljudi koji su sigurno dali sebe u ovom projektu, i čvrsto verujem da će čitava priča dobro odlično ispasti na kraju.

Program seminara

• 4G
• Budućnost razvoja informacionih tehnologija
• Engleski jezik u oblasti informacionih tehnologija i komunikacija
• Industrijska automatizacija i pogonska tehnologija
• Informacione tehnologije u državnoj upravi, prosveti, industriji…
• Informaciono društvo – Gde je tu Srbija?
• IT obrazovanje u Srbiji
• Microsoft F#
• Oracle Academy
• Razvojni sistemi
• Reciklaža elektronskog otpada
• Social media
• Virtualizacija
• Vizuelno programiranje

Treba naglasiti da spisak nije konačan. Kako se može primetiti, govoriće se dosta o zaštiti  životne sredine, održivom razvoju, kao i o korišćenju energetski efikasnih kompjuterskih rešenja. Tu su nezaobilazne aktuelne teme iz IT oblasti; programiranje, 4G, social media …

Prijavljivanje

Prijava se sastoji iz upitnika, teoretskog testa, logičkog testa i eseja.

Pregledao sam na brzinu prijavnu stranu, i moram reći da je zanimljivo. Verovatno je ideja samog koncepta prijavljivanja bila da se pokaže kreativnost, upornost i na kraju znanje srednjoškolaca. Komunikacija mnogo govori o osobi, i ona se ne može “prevariti” kao znanje. Iako neko “lažira” odgovore, u poljima gde se očekuje viđenje/stav/mišljenje potencijalnih učesnika, sve će biti pokazano.

Rok za podnošenje prijave je 10. maj 2010. godine u 12:00 h.

30 učesnika IT seminara „IT OpenDays 2010“ biće odabrani na osnovu rezultata teoretskog i logičkog testa i napisanog eseja na temu „Budućnost razvoja informacionih tehnologija“.

Rezultati će biti objavljeni 10. maja 2010. godine u 16:00 h na zvaničnom sajtu seminara (www.itopendays.com).

Planiranje oglašavanja na Internetu

Primarnom namenom, relativno svež domaći servis Snajper.rs, targetira media planere kao ciljnu grupu korisnika. Zamisao je jako konstruktivna. Naime, kada baza sajtova bude popunjena, pojedinci, ili ljudi koji se profesionalno bave organizovanjem kampanja na Internetu, moći će na Snajperu da veoma brzo naprave dobar media plana.

Inicijalna prednost servisa je dobra i efikasna obrada statistike.

Prikaz broja posete nekog sajta nije revolucionarni izum. Poznato je da manje-više svi sajtovi pružaju informacije o svojoj statistici. Prednost Snajper.rs servisa je u obradi, tj. u tome što na osnovu prikupljenih podataka, prikazuje informacije po kriterijumima i tako profiliše tržište.

Verovatno su mnogi čuli onu čuvenu, da je pola od ukupno uloženog novca u marketing bačeno u vodu. Ovo je možda donekle i tačno. Jednostavno, ukoliko se ne napravi jasna, precizna strategija oglašavanja, vi naprosto ne znate kuda ide vaš novac, i obično se ide sa pretpostavkom :”Ih, valjda će neko od xxx posetilaca dotičnog sajta biti taj neko iz moje ciljne grupe, pa će kliknuti na reklamu…”

Osim posećenosti, Snajper nudi prikaz, pola i starosti, geografske/teritorijalne podatke, kakvog je sajt tipa (da li je to portal, blog, forum) i veoma važnu stvar – sadržaj sajta (automobilizam, adult tematika, nekretnine, itd.)

Praktično imate regionalnu webosferu na dlanu, i možete isplanirati online media kampanju. Mislim da je sada očito kakav benefit imaju webmasteri dodavanjem sajta u bazu podataka.

Trenutne mane i nedostaci servisa

Namerno sam sačekao nekoliko dana sa reviewom jer sam želeo bolje upoznati servis i videti odziv korisnika. U početku je zaista bilo bugovito . Pretpostavljam da je veliki broj testera doprineo svakodnevnom ispravljanju grešaka, što je za pohvalu, ali držimo se mana .

Sajt statistike prikuplja preko Google Analyticsa. Skeptici osporavaju na preteranoj uzurpaciji privatnosti i kontroli ličnih podataka. U prilog tome pri registraciji ide i zbunjujući upit za JMBGom?

Moram priznati da me je zaista začudio ovaj potez. Ne mogu se setiti kada sam poslednji put davao nekom JMBG preko neta. Inače, iako to nije nipošto kršenje privatnosti (to je ipak javni podatak), mišljenja sam, da na prvu loptu može izazvati nevericu i odbiti pojedine webmastere.

Vlasnici Snajper.rs servisa, verovatno shvativši problematiku, pre oko 17ak sati (u vreme pisanja ovog teksta) omogućili su da je polje za unos JMBGa opciono – objavljeno na Twitter i Facebook strani servisa.

Verovatno ima još mana i nedostataka, ako ste ih zapazili, ili imate nekih sugestija, napišite vaš utisak u komentarima. Snajperašima želim mnogo uspeha, ako ništa drugo, onda zbog vajde koju svi možemo imati ukoliko servis postane referenta lokacija.