Od uvek sam želeo da nešto uradim među prvima. Iako je ta želja, kako godine prolaze, slabila, i postajala sve nebitnija, pre četiri dana tačnije 14. aprila, imao sam priliku da među prvima u Srbiji osetim pod rukama još jednu novotariju iz Apple radionice – iPad.

Zahvaljujem se pre svega Ivanu Vasiću koji je izdvojio vreme i pružio mi priliku da osetim novi tablet pod prstima. Ivan je živi u Nišu, razvija aplikacije za iPhone i iPad, završava ETF, član je benda Danilov doživljaj Beča. Zanimljiv i druželjubiv momak 🙂

iPad

Tanak. Elegantan. Brz. Neobičan i impresivnih mogućnosti* (GUI igrarije).

Kompanija Apple je pre samo 15ak dana počela sa prodajom iPada. Ivanu je zaista imao sreće, da mu kolega iz Hjustona, koji je kampovao ispred prodavnice gde se prodavao iPad, vrlo brzo pošalje jedan primerak.

U ruci sam dakle držao onu verziju iPada sa omogućenim WiFi pristupom za koju je potrebno izdvojiti oko 500 $, a nešto skuplje verzije dolaze sa 3Gom i koštaju do 829$.

User experience

Pošto otvorite kutiju, dočeka vas, prepoznatljiv eplovski minimalistički dizajn. Jedno jedino dugmence za startovanje sa takođe povratnom (back) ulogom. Istina, treba prste navikunuti na osetljivost, ali to je stvar vežbe, zar ne?

Neki kažu da je aj ped zapravo uvećana verzija iPhona, stim što se pomoću njega ne može telefonirati. Pa, možda i ima takvih asocijacija, ali ipak ne bih završio sa tako površnim opisom.

Filozofija „zatvorenog sistema“ doprinela je pojavi zvučnih nedostataka. Pre svega to je USB port, kao i veb kamera. Ukoliko koristite iPad, zaboravićete šta je flash. Nema podrške za flash sadržaj! I onda se logično pitate, kako onda radi YouTube recimo, ili kako sa Facebooka gledate klipove?

To sam odmah isprobao 🙂 . Kada kliknete na neki flash sadržaj, (konkretno YouTube) OS pali sopstvenu aplikaciju za pregled tog sajta, i vi bez problema gledate video.

Pokušavam smisliti kako da prenesem rečima efekte i sam doživljaj kada sam gledao kojom brzinom i lakoćom je Ivan listao imenk, upisivao kontakt, minimizirao aplikacije, pregledao slike (auuu ovo je možda čak i najbolji efekat, skupljanje i raširivanje foldera i subfoldera), sva ta brzina i stabilnost. Moram priznati, prisustvovao sam crashu neke aplikacije, ne mogu se tačno setiti koje. ALI to nije ni blizu zakuzavanju na PCu. Oporavak i ponovno startovanje aplikacije je gotovo trenutno.

Zaboravio sam da pomenem ekstra brzi boot i prijatan kontrast ekrana. Baš sam se setio podatka da ljudi 4 puta sporije čitaju na monitoru upravo zbog toga jer oči gledaju u svetlost, a to oku smeta. Mislim da je to zamaranje oka na iPodu znatno smanjeno, i mišljenja sam da će čitanje biti lakše.

Upotreba

I tu dolazimo do surovijeg dela priče. Da li nam je zaista potreban iPad?

Razmišljao sam i zaključio sledeće. Bez iPada se definitivno može živeti, kao što je to bilo moguće bez smarty telefona, TFT monitora, HD filmova, netbookova itd. Teško da se nešto iz iPada može izvući kao revolucionaran izum. Face it – još jedan geeky uređaj sa bitnom razlikom od ostalih geeky stvarim, a to je da može olakšati, ubrzati, pojednostaviti pojedine procese u svakodnevnom životu. Pri tome, GUI mu je fantastičan.

Verujem da kupac iPada već ima PC, laptop, možda čak i netbook. Ovo je samo još jedna dodatna stvarčica, koja će mu omogućiti da čim otvori oči, u ležećem položaju proveri mejlove, da mu na dohvat ruke, u bilo kojoj atmosferi, budu eknjige, muzika, filmovi, i da se na neobičan način zabavi igricama. (Ukoliko je igrica sa automobilima, upravljate vozilom pomoću celog uređaja, tako što iPad zamislite da je volan, i zabava počinje 🙂 ).

Opet, tu su nedostaci, za koje se nadamo da će biti ispravljeni u narednim verzijama.

Kako sada stvari stoje, isporuke za inostranstvo su odložene usled prevelike potražnje, a vi razmislite da li biste želeli da kupite ovaj tablet kome baterija traje čitavih 12 sati!

The post iPad u Srbiji appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Imao sam priliku da budem deo organizacionog tima ovogodišnjeg regionalnog skupa blogera koji je organizovan u sklopu Internet festivala „E TVRDJAVA„. U ovom postu ću sumiriti neke moje utiske, zapažanja o ponašanju ljudi, i trudiću se da iznesem što konstruktinije predloge i kritike.

Krajem jula meseca pozvan sam da se uključim u organizaciju, i odmah smo (Milorad, Slavko i ja) krenuli da radimo. Pre svega želim da skrenem pažnju na jedan segment, a i tome sam čitao i po blogosferi : sama činjenica da se ovakav skup organizuje pri nekom događaju (festivalu) nosi sa sobom probleme u najavi. Iako svako od volontera ima svog šefa, mišljenja sam da se fokus na jednom dešavanju jako teško uspostavlja, a skup kao što je BlogOpen to zahteva.

slika preuzeta sa sajta itdogadjaji.com

Još jedan vrlo bitan momenat jeste forma skupa. Ovakav vid okupljanja ne treba poistovećivati sa formom konferencija kao što su biZbuZZ, E-trgovina, G Local …

Iako smo tih imali priču o korporativnom pristupu, PR saopštenjima i online PRu, live bloggingu, Internet oglašavanju, na samom kraju i o profitu od blogovovanja, važno je istaći da ovo nije formalni skup. Cilj je da se blogosfera okupi na jednom mestu i diskutuje o važnim temama. Domaći i regionalni blogeri, što zbog posla što zbog geografske udaljenosti, jednostavno nemaju vremena da se vide uživo i kroz opuštenu priču razmene iskustva i po koji koristan savet.

Fokus je na networkingu, minglovanju, i jelte team buildingu 🙂

Ne treba banalizovati, da me neko pogrešno ne shvati. BlogOpen se nipošto ne treba pretvoriti u akciju jagnje.me (ideju koja opet ima svoju publiku i razloge zašto je bitna 🙂 ).

Niko od nas učesnika okupljanja u 30 min neće doživeti poslovno prosvetljenje, niti će usvojiti neke napredne tehnike blogovanja, advertajzinga … Poenta je u priči, iskustvima, diskusiji. Za neka pitanja jednostavno nemam kuda da zakucam na vrata. Želim mišljenje iz prve ruke, želim moderisanu diskusiju relevantnih osoba koje ću moći odmah da pitam za savet, i sa kojima ću moći da podelim svoja iskustva.

Sigurno već uočavate segmente sa Milojevog i Miloševog „talk-show“ nastupa. Verujem da je taj deo mnogima najjači utisak „formalnog dela“ #BlogOpena. Ipak, malo mi je krivo što su prisutni bili malo „stidljivi“, a Miloje se baš trudio da se diskusija razvije. Posle izvrsnog predavanja Jelene Jovanović osetio sam nedostatak diskusije, a definitivno je imalo potencijala za početi priču.

Sladak ukus u ustima

Iako nisam bio od onih koji su se sladili palačinkama, još uvek osećam sladak ukus #blogopen09 manije. Tih dana sam pričao sa ljudima koje znam samo preko malih slika, nickova, tu i tamo nekih retvitova, a osećao sam se kao da ih znam ceo život.

slika preuzeta sa sajta itdogadjaji.com

Najbolje sam sam upoznao i vrlo rado ugostio Branka Pajića. On je inače zaslužan za početak skupa prvog dana, pozajmivši nam velikodušno svoj laptop. Kao nikad do tada postao sam svestan moći Twittera. Pošto smo drugog dana bili prinuđeni da menjamo lokaciju, munjevitim retvitovanjem svi su pročuli i znali gde treba da dođu, i niko nije kasnio… Strašna stvar ovaj Twitter 🙂

Upoznao sam sjajnu ekipu i proveo se fantastično. Kada bih sad počeo da nabrajam, žao bi mi bilo ukoliko bih nekoga ispustio, ali da probam. Prvi put sam upoznao Borane – Waltera, drvenog advokata, kremashicu, Miloša Petrovića i bilo je tu još poznatih nickova i adresa ali se imena ne mogu setiti (damn it!). Većinu vremena sam proveo Brankom, Krstom, Nebojšom (ekipa koja obećava).

Velika količina pozitivnih vibracija, mnogo pametnih, vrednih i kreativnih ljudi na jednom mestu.

Hvala svima što su došli i bili deo regionalnog skupa blogera – BlogOpena09 -, i kao što rekoh u odjavnom delu :

„Do sledećeg viđenja, blogujte se.“ :- )

The post #BlogOpen09, lično appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.