Kada kažem poslovni, mislim na korporativni. Da budem najprecizniji, blog pekare, kompjuterskog servisa, neke online prodaje, uopšte bilo koji blog intregisan sa online biznisom. Osvrćem se na online biznis čije je jezgro offline (Pera valja deset godina knjige i sad ima i online prodaju). Online core biznis (Limundo, WTFjeans, …) ovde nisu za poređenje. To rade profesionalnci koji su rasli na webu, i to ne računam za relevantan uzorak.

by Robert Sanzalone

Dakle, koliko korporativnih blogova znate da i danas šljakaju?

.. Da.

O tome su već mnogi pričali i pisali, pa ne bih mnogo tupio i bežao od suštine.

Ako ste preskočili kvalitetne tekstove na ovu temu, evo kratkog sižea:

– Korporativni blog (Dragana Đermanović)
– Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima (Eniac)
– Korporativni blogovi u Srbiji (Miloje Sekulić)

Svi članci iznose prednosti i benefite od blogovanja, međutim osvrću se i na realno stanje da toga u Srbiji još nema, ili kreće, zahuktava se, samo što nije, zamajac.

Bilo je super pokušaja, npr. blog portala NekretnineSrbije.com. Međutim, ništa. Stalo. Iako je sve super krenulo, skroz bez ijedne zamerke. Slično je bilo i sa Positivom. Blog na koji su se svi pozivali, Jasna je tu briljirala i pokazala da se može. Međutim, ako pogledate dinamiku objavljivanja vidite da je i tu bio zastoj (sada se koliko vidim, to popravlja).

Međutim, dolazimo do jednog paradoksa. Ne mogu poslovni blogovi (generalno) donositi novac, kada ih (generalno) nema.

Mnogo se pričalo poslednjih godina o blogovima. Zaista, ako ta tema nije spinovana do iznemoglosti, ne znam šta je. Verujem da je veliki broj preduzetnika upoznat sa tim terminom, ali …

Zašto poslovni blogovi, i nakon višegodišnje priče o značaju i koristi, nisu prisutni u Srbiji?

Trenutno nema leba od njih. Mnogo više leba jedu nego što se vidi da donose. Ono za šta teorija, i svi mi koji valjamo poslovni blog kao žvaku, može da se uhvati jeste rečenica „Da, ali nema ni pravih rešenja (blogova) koji realno mogu da donesu novac“. Ono na foru, ma niko to neće da počne da radi na pravi način.

U offline preduzetništvu je veliki haos. Onaj imaginarni gazda koji ima skrštene ruke i mozak na paši je redak slučaj. Krediti, menice, problemi sa radnicima, inspekcije, zakoni, dobavljači, roba, mušterije (ovakve-onakve), konkurencija, dža-bu … i pored svega toga neko iz tog haosa treba da ima na umu značaj … poslovnog bloga?

Dobro je, često ponavljam, da je ostvaren veliki pomak što se tiče web sajtova. Govorim o percepciji važnosti online prisustva u MSP sektoru. Zašto? Pa konkurent Žika ima sajt koji fino izgleda pa hoće i Pera (čuo da to kao valja i da ovaj obrće neku kintu).

Za poslovni blog treba mnogo vremena, mnogo ulaganja, znanja, organizovanosti, upornosti. Svako ko je radio sa nekom malom firmom zna koliko je teško to spojiti i realizovati. Čak i kad osvane, treba ljuljati, a kako inicijalno nema leba, i poverenje poslodavca se ljulja.

Sve one priče blog je super, bliskost sa kupcima, komunikacija, otvorenost, moderni smo ovo-ono, sve je to fancy i kul. Zaista lepo zvuči, međutim, vrlo vrlo vrlo je teško to primeniti u Srbiji (na slobodnom uzorku mogu reći – gotovo nikako).

Blog koji vodi Miljana, Internet prodaja guma, jeste izuzetak koji možda potapa sve ovo o čemu sam sada pisao. Pravi primer, i odlično šljaka.

Ok, i šta je onda preporuka?

Preporučio bih svima da probaju. Dakle ko god je donosilac odluka, ili može uticati na istog, preporučio bih mu da proba. Možda taj blog bude neki mutant, ali valja probati. Nemojte se mnogo osvrtati na pravila i strogo ih slediti. Eksperimentišite, i budite uporni.

Iskreno, ono u čemu sam ja video najveći značaj poslovnog bloga jesu long-tail fraze. Ko ume to pravilno da iskoristi, taj može i predstaviti merljiv i opipljiv rezultat.

The post Kako poslovni blogovi donose novac? appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Sve ovo na trenutak može lepo da zvuči, ali u gore pomenutom saopštenju su ispušteni (namerno ili slučajno) neki detalji koji sa razlogom mogu uzdrmati vlasnike veb sajtova (čiji sadržaj nema elemenata zlostavljanja dece i seksualnog nasilja).

O čemu se radi?

Cenzura

цензура (л. censura), латиницом: cenzura
1. оцењивање, прегледање, критичко испитивање; 2. званичан претходан преглед ствари за објављивање ради одобрења или забране штампања и пуштања у јавност (књига, часописа, позоришних дела, филмова и др.); 3. државна установа која овај посао обавља; 4. испитна оцена (ђачка).

izvor: vokabular.org

Kontrolisanje, cenzurisanje određenih sadržaja prisutno je širom sveta. (Čuveni slučaj sa Kinom, a tu je i Danska, Švedska…). Što se Interneta tiče, u Vijetnamu i Turkmenistanu, država, tačnije Vlada kontroliše email naloge (gmail, yahoo, hotmail…). Da, da, jeste neverovatno ali ima i gorih slučajeva. Npr. Severna Koreja, gde samo 4% populacije ima vezu sa globalnom mrežom, a gotovo sve sajtove kontroliše Vlada, i blogovanje je zabranjeno.

I oni su sad verovatno mnogo razvijene zemlje, rešili su problem pornografije, srljaju nezaustavljivo u progres itd. Hm, ne bih rekao.

Da se razumemo, cenzura na Internetu može imati smisla, i ova koja nam preti je donekle poželjna. Sa gledišta roditelja, njima je super da im dete nikako ne može doći u dodir sa adult sadržajem. Ukuca li mališan „porn“ (slučajno) u Google ili poseti porn.com, pojavi se značka i stop, nema dalje. Skeptici i oni koji se malo više razumeju u korišćenje računara će reći da nema potrebe za tim, jer naprosto postoje Parental Control programi. Međutim, IT nepismenost i nerasprostranjenost korišćenja ovakvih programa, po mom mišljenju, može biti dovoljan razlog za sličnu cenzuru. Onaj ko hoće da gleda i skida xxx sadržaje, snaći će se za proxy, a sa druge strane bezbednost dece je rešena, kraj priče.

Međutim

Na crnoj listi Interpola i MUP-a nalaze se sajtovi sa sadržajima koji se mogu svrstati pod seksualno iskorišćavanje, zlostavljanje ili zloupotrebu dece. Saradnja Telenora i MUP-a podrazumeva i da Odeljenje za visokotehnološki kriminal dostavlja Telenoru ažurirane liste sa adresama sajtova za koje su MUP i Interpol utvrdili da sadrže ilegalni materijal.

i

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić istakao je da će MUP težiti ka tome da ovakvu saradnju uspostavi i sa drugim operaterima u zemlji.

Life Conquest @ Flickr

Na osnovu ovoga, građani i vlasnici sajtova treba da kažu:“Super, verujemo mi MUP-u, on ima stručnjake koji mogu da prosude i donesu sud o tome koji sajt će staviti u filter„. Zamislite situaciju da ostali provajderi moraju staviti slične filtere, i da je dovoljno samo da od MUP-a dobiju naređenje koji sajt da stave u filter, jer podleže zlostavljanju dece…

Da li neko vidi mogućnost zloupotrebe?

Bila bi velika greška kada bi neko od čitaoca pomislio da se ovde brani i podriva zaštita dece i njihova sigurnost na Internetu. Poenta je u načinu sprovođenja eventualne cenzure koja bi u budućnosti (eventualno) bila pristuna kod svih provajdera.

MUP nema pravo da išta zabrani, stavi van funkcije, ili proglasi nezakonitim bez saglasnosti istražnog sudije, kasnije suda. Da ne bismo sad ulazili u pravne dubioze, fakat je da se za nešto ovako mora konsultovati sud. Zašto?

Pa zamislite, nekom se „omakne“ i među bazom spornih sajtova bude i sajt koji nema elemente nasilja. Ovde je to teorijski, i vrlo lako praktično izvodljivo. Šta se dešava; zamislite situaciju da je taj sajt u stvari nečiji biznis, da ga odjednom ne vidi cela Srbija? Ko će nadoknaditi štetu, čak iako mu se sajt vrati munjevitom reakcijom kroz nekoliko dana?

Skeptici će reći: „Ma daj, što bi to neko radio… Sve je to – šta bi bilo kad bi bilo„.

Ako je teorijski moguće, dozvoljeno i praktično izvodljivo, još ako neko nađe neku korist u tome – zar je strah neosnovan?

U slučaju da neko ne veruje da se čuda u našoj zemlji dešavaju, neka pogleda šta se desilo srpskim developerima kada su se našli u istoj niši kao i država.

Zaključak

Postupak Telenora je u potpunosti legalan i legitiman. Kao privatnik koji pruža provajderske usluge, može da radi „šta hoće“. Sam rizikuje hoće li privući/odbiti korisnike.

Međutim, slična cenzura na nivou Srbije, pod vođstvom MUP-a, ne sme biti sprovedena u obliku kako je opisano u saopštenju. Cenzurom se inače ne postiže rešavanje krivičnog dela, već se na neki način zatvaraju oči pod plaštom prevencije.

Ako je cilj prevencija i slobodniji/bezbedniji Internernet za decu, postupak mora biti mnogo jasniji i transparentniji nego ovaj čije samo obrise možemo tumačiti.

The post Cenzura Interneta u Srbiji? appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Malo opisa, dobar dizajn, najavljuje se početak, hm… Kopka i zagolicava. Nestrpljenje.

Uhvatio sam misli, čak i kad nisam pored „multimedijalne kutije“, kako maštare i bistre o tome šta bi to moglo da se krije iza ovog projekata.

Ispostavilo se da su nagađanja bila uspešna, a pride sam čak vrlo prijatno iznenađen realizacijom sajta 365lepihdana.rs

Kako je sve počelo?

Znam. Najspontanije (ako postoji takva reč) moguće što se moglo izvesti, ili se bar meni tako čini :). Na svakom koraku ove vedre e-strane naše drage Srbije, vidi se, i što je još važnije, može se osetiti iskrena dobra volja. Ja to osećam, ozbiljno.

Nemojte odma da mi pričate kako preterujem i delim hvalospeve. Nakon 6 pročitanih i moj dan postade lep. Ozb 🙂

Eh taj pozitivizam…

Reći ću vam nešto što svi znate; ima nas raznih, svakakvih. Blesavih, tvrdoglavih, večitih kontraša, spavalica, mrzovoljaca, kukaša (onih koji non-stop kukaju), svađalica itd.

I još nešto što svi znamo; nije lako živeti, pogotovo ne u zemlji koja je u tranziciji, političkoj i ekonomskoj krizi.. aa (već sam sebe smorio, ličim na političara…)

A da li znate da vrlo lako, umesto sumorne i tavne svakodnevnice, možete sami sebi ulepšati dan? Jeste, da. Napraviti dugine boje, oduvati nevolje, otpevati sreću, i što je još plemenitije, učiniti da bar još dvoje postanu srećni i ne mare što kisnu već da plešu u ritmu?

Ne mora biti nedođija, možete to sve i u Srbiji.

Kapiram da je to pisac hteo reći kada je udahnuo život ideji 365lepihdana.rs.

Pročitah tamo o svemu onome što i ja često pričam prijateljima, čemu i sam težim, razmišljam. Lepota u prenošenju znanja i usvajanju tuđeg, probudila je u meni sećanje na srednjoškolske dane, kao što će me Slavkova subota verovatno nekada sećati na današnje :).

Pariz, London, Avioni kamioni, sve je to lepo, ali ne mora tako daleko!

Čak i Pejča lovac iz Pasi Poljane može čoveku ulepšati dan, a kamoli dragulji prirode koje strpljivo (ili stidljivo) čuvamo, i ne želimo da ih otkrijemo i opišemo jošte jednim draguljem, našim jezikom.

„Some people feel the rain, others just get wet“. – Bob Dylan

Zavaravajte prolaznost nečim lepim. 🙂

Flickr: agehelps

The post Vedra strana Srbije – 365lepihdana.rs appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Razmišljao sam (izgleda predugo) kako da objavim vest (sada verovatno to i nije) da je portal Burek.com dobio milionitog registrovanog člana.

Kako je Ivan više puta govorio o konceptu Bureka, što na televizijama, konferencijama, itd., neću se previše zadržavati na tome „šta je Burek.com„.

Topla preporuka – najsvežiji intervju za „Trojka“ magazin.

Ono što svima nama upada u oči jesu brojke 1.000.000 (milion) registrovanih članova, 9.000.000 (devet miliona) komentara, 500.000 tema na forumu.

Da li su to verni prikazi? Koja je magična formula uspeha? Na kraju krajeva, može li se živeti od Interneta i „neke tamo zajednice“? Jesu li to masoni/strani plaćenici?

Pre skoro devet godina, Fejsbuka nije bilo. Setite se samo koliko je upotreba Interneta tada bila rasprostranjena i kakve smo sadržaje na domaćem webu imali? Zamislite da u takvim okolnostima pokrećete online biznis koji se zasniva na user generated content-u? Na prstima jedne ruke se mogu izbrojati uspešni projekti začeti u to vreme.

Burek.com (tadašnji burek.co.yu je jedan od njih)

Dobro, i šta je tajna uspeha?

Ako bih rekao da nema tajne, verovatno bi mnogi odmahnuli glavom, uz argument da bi onda svi imali milion registrovanih korisnika i bili glavne baje domaćeg weba.

Zaista nema tajne, ali znate čega ima? Rada, upornosti, posvećenosti i povrh svega vere. E, ta mala začkoljica je izrodila, mesto velikih, mali procenat uspešnih domaćih web projekata.

Ivan je svakako najviše zapeo i gurao ideju od samog početka, ali … ne čini Ivan Burek :).

Ne znam koliko domaćih foruma ima tim profesionalaca u „bekstedjžu“ (stalno zaposlenih) uz još veliki broj entuzijasta koji svakodnevno rade održavanju. Burek je jedan od tih.

Kada sam prvi put slušao izlaganje ideje i koncept cele priče Bureka (beše biZbuZZ 07, ili 08) odlično se sećam dela kada je Ivan rekao :

„Eto, šta znam, svakako da je za mene lično najveći uspeh veliki broj prijatelja koje sam stekao na Bureku… Znam da baš u svakom trenutku mogu da okupim bar 30 dragih osoba, da se skupimo i zezamo, rešavamo probleme, družimo… „

Moć zajednice

Možda je reč moć malo nespretna odrednica. Fokusirajmo se onda na glagol moći.

Meni najdraži primer; moći da pomognete. Kako? Medijskim sponzorstvom, rešavanjem problema, pričanjem, slušanjem, podsticanjem, savetovanjem… Ogromni su potencijali kada imate razvijen duh zajednice i stručan tim ljudi oko sebe.

Neki su se čak i upoznali, venčali, dobili dete i srećno žive zahvaljujući Bureku. (pročitajte gore pomenuti intervju)

Pogledajte koliko optimizma i podrške pružaju „Buregdžije“ u delu „Psiholog online – savetovalište„. Rispekt.

Na kraju da spomenem i ConQUIZtador.rs – projekat izguran dobrim delom od strane Burek zajednice (trebalo je smisliti, napisati, sortirati sva ta pitanja zar ne?) i najnoviji sajt u mreži – TotalCar.rs.

Vest (uspeh) nije bila previše interesantna domaćim medijima. To je samo Internet i neki zaluđenici, zar ne? Taj momenat malo ruši samopouzdanje i tera čoveka da pomisli šta je potrebno za domaće novinare da se desi na webu pa da to bude vest? Fejsbuk na hiljadu i jedan način? Vikiliks? Opet fejsbuk? Ili možda milijardu korisnika?

Ako je razlog underground, onda je Žika lepo rekao: „Volim underground!“

The post Milion ljudi oko jedne ideje – Burek.com appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Svi znamo kakva je situacija u našoj zemlji što se tiče privrede i radnih mesta, ali to ne znači da je jedino rešenje da se svi kolektivno predamo i posustanemo, već naprotiv. Svako od nas mora krenuti još jače i još upornije kako bi izgradio i usavršio sebe!

Preneo sam deo prvog posta sa bloga 4posao.com, ilustraciju ideje vodilje pri pokretanju pomenutog projekta. Sećate se poplave sajtova za zasposlenje? Svi ti sajtovi nude pregršt oglasa, poslodavci se utrkuju sa najboljim pozicijama kako bi ih primetili što stručniji ljudi, željni posla. Dešava se da isti ti poslodavci vrlo često bivaju preplavljeni „first-shoot“ poslatim CVevima, bez ikakve svrhe i koristi. Previše je očajnih ljudi sa mišljenjem da postoji univerzalni CV, i da motivaciono pismo treba slati po automatizmu, i odgovarati na svaku ponudu za posao.

Ideje i saveti za zaradu i pronalaženje posla

Na gore pomenutom blogu, autor je vrlo lepo uputio čitaoce o nekim mogućnostima čuvene fraze „zarade na netu“. Konkretnim savetima, objasnio je šta odlikuje zanimalje web developera, web designera i seo (marketing) stručnjaka.

Sviđa mi se pristupačan rečnik zajedno sa opisom radnog okruženja, potrebnih znanja za konrketno zanimanje, kao i kojim se programom služi, npr. web designer.

Takođe, autor se dobro setio da pri predstavljanju zanimanja „ugosti“ mišljenje stručnjaka, savetujući potencijalne buduće profesionalce o :

• Prednostima koje vas očekuju
• Manama, tj. negativnim stranama izabranog posla
• Korisnim porukama, smernicama, uvek dobro došlim ukoliko neko sa velikim iskustvom to podeli sa vama.

U toku je promo period gde se poslodavci mogu besplatno oglašavati na sajtu 4posao.com (10 slobodnih mesta za reklamu).

Dobro je da postoji ovakav blog. Iskreno, mislim da su dosadili uštogljeni saveti na mnogim sajtovima za pretragu poslova „budite otvoreni, komunikativni, ekspeditivni…„.

Voleo bih da se ova lokacija u budućnosti ima u ponudi što više različitih opisa i praktičnih saveta u vezi sa novijim poslovnim profilima. Treba ići u koštac sa tržitem, stalno raditi na sebi, uvek iznova učiti i vežbati. Iskustvo i praksa jesu majka uspeha, je l’ tako beše?

Btw, pogledajte koliko samo očajnih ljudi ima … #Zaposlenost_u_Srbiji

The post 4posao.com – Ideje i saveti za pronalaženje posla appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Razlog je jednostavan, pad cena offline tradicionalnog oglašavanja i svakodnevno uvećanje korisnika globalne svetske mreže.

Škola veb novinarstva

Videh da će se ovih dana početi sa obukom treće generacije polaznika škole za veb novinarstvo, i zaista pozdravljam ovakvu akciju.

Predavanja startuju od 20.03 i trajaće sve do 6. juna 2010. godine. Kako sam saznao, prijavljivanje je još uvek u toku!

Nije sramota raditi na sebi, usavršavati se. Zašto da se vašim novinama podsmevaju nakon izlaska svakog članka iz IT oblasti?

Koncepcija kursa

Škola pokriva teme od pisanja i uređivanja za veb, osnova dizajna, do WordPress-a, viralnog marketinga, društvenih mreža, promocije i građenja zajednice.

Kurs se održava u okviru programa Udruženja novinara Srbije, uz podršku USAIDa, i IREX-a, vodeće međunarodne organizacije za podršku inovativnim programima iz oblasti medijskog obrazovanja.

Planiran je kurs od 96 časova, gde će 15 priznatih Internet stručnjaka preneti prisutnima kako svoj „zanat“ treba primeniti u novom virtuelnom okruženju.

Da biste iskoristili blagodeti i potencijale modernih kanala komunikacije, morate uložiti u najvažniji segment – ljude. Ljudski resursi su najbitniji deo kada govorimo o web novinarstvu. Taj kapital, obrazovanje, ne sme izostati ukoliko se želi profesionalno veb prisustvo.

A šta to treba da znači?

Ukoliko ste dugogodišnji novinar narodnih novina, ili ste recimo kolumnista, urednik poznatog magazina o hrani, to nikako nužno ne znači da ćete se snaći u virtuelnom prostoru.

Nemojte ni da pomišljate o lakoći produkcijskog modela „napišem tekst za novinu, kopiram, pejstujem u web editor, objavim“. To jednostavno ne ide tako.

Naime, bilo bi zaista grehota propustiti priliku da nešto naučite od profesionalaca. Ovim putem se naravno obraćam svim novinarima, komunikolozima, kolegama blogerima, i svima onima koji žele da usavrše tehnike pisanja i organizovanja sadržaja na novim medijima.

The post Škola veb novinarstva – Upis treće generacije polaznika appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

U situacijama izokrenutih sistema vrednosti, preciznije rečeno, nepoštovanja autorskog rada i dela, nekolicina ljudi koji se bavi webom, odlučila je pokušati da otrezni svest „profesionalnih lopova“. Ideja je nastala iz potrebe i realizovala se u projekat – KradiMamu.com.

Da sve ne ostane na kuknjavi i vapajima bez ikakvog dela, ekipa u sledećem sastavu se potrudila da stvar sprovede kako dolikuje :

• @blogowski – Inicijalna kapisla
• @NikiBGD – Tekst na sajtu (strana ‘O projektu‘)
• @flylord & @ognjanovic – Tehničko rešenje i moderacija

Bez pompeznog starta, krajem avgusta meseca 2009. godine, lansiran je projekat na adresi KradiMamu.com.

Stub srama

Pa da, nego kako. Ljudi u Srbiji koji se bave autorskim radom, istraživanjem, izveštavanjem, publikovanjem analiza, pisanjem, fotografisanjem, svakim danom doživljavaju nedozvoljeno preuzimanje svojih zaštićenih dela.

U offline medijima odavno se priča o sprovođenju zakona, ali od svega toga većina je još na papiru.

Nemoćni pred ovom nepravdom, tvorci originalnog sadržaja sada mogu, da na dobri stari način, ukažu na Lopove, koji će se uredno naći na stranicama sajta KradiMamu.com

Iznenađujuće je koliko se, da osokoliću se i reći, krade, u online Srbiji. Kradu svi!
Mene je najviše zapanjila prijava ukradene fotografije člana jednog domaćeg foruma, koju je, ni manje ni više neovlašćeno preuzeo RTS! Nekoliko dana nakon prijave, fotografija je uklonjena.

Malo statistike

Rekli smo da je projekat startovao krajem avgusta meseca ove godine. Do sada, prosečan broj dnevnih poseta (average daily visits) je 36.74, sa najvećim pikom od 1.119 poseta u jednom danu, i prosečne 3 pregledane strane po poseti.

Do današnjeg dana poslato je ukupno 53 prijave lopova, a ostavljeno je 43 komentara na sajtu.

Treba se zahvaliti…

Svim ljudima koji su verovali i podržali projekat. Pre svega, tu se misli na korisnike koji su bili smeli i prijavili lopova. Od velikog značaja je bila i regionalna twittosfera, kao megafon gde su se svi upoznali sa  slučajevima „najprofesionalnijih“ lopova na webu.

Ne treba zaboraviti ni blogosferu, u kojoj su blogeri iskoristili priliku i ukazali na postojanje KradiMamu.com lokacije, širokogrudim linkovanjem 🙂

Valorizacija dobre namere, ideje i realizacije – Web Fest nagrade za projekat KradiMamu.com

Posle 3 meseca postojanja, ukazala se sjajna prilika da se proveri popularnost i namena ovog projekta. Sajt je prijavljen na Web Fest 09 – takmičenje za najbolje web projekte u kategoriji ‘Eskperimentalni sajtovi’ . Nakon završetka glasanja projekat je osvojio 3 nagrade! Prenosimo deo pregleda WFest takmičenja sa sajta ITDogađaja :

„… Najveći pobednik Web Festa (ako ima najvećih) definitivno je projekat KradiMamu.com koji je u kategoriji eksperimentalnih dobio najviše glasova i od publike i od žirija, a od strane organizatora dobio je i nagradu za angažovanje i doprinos zajednici. … „

Šta drugi kažu?

Pitali smo Predraga Peđu Supurovića i Draganu Pušicu (Moj-Grne Blog), kao ljude koji kreiraju autorski sadržaj na webu i bivajuću vrlo često žrtva ravnodušnih kopipejstera, kako oni komentarišu poštovanje online autorskih prava u Srbiji, i šta misle o projektu KradiMamu.com

Peđa Suprović :

Srbija je zakonski autorska prava sasvim dobro regulisala. Koliko znam, tužbe za kršenje autorskih prava ako su osnovane dobro prolaze na sudu.

Na Internetu je problem što je kopiranje previše jednostavno, što ljudi još uvek imaju utisak da sve što je dostupno mogu i da uzmu a sve je to nesrazmerno sa procedurom i troškovima koje oštećeni mora da snosi ako želi sudsko zadovoljenje. Odlična zamena za sudsku nadoknadu je mogućnost da oštećeni objavi ko je narušio njegova autorska prava. Time se vrši negativna reklama prekršioca i to veoma efektna jer se informacija prenosi brzo i nezaustavljivo.

Sajt KradiMamu.com dobro služi upravo širenju te negativne reklame. Ne samo što prekršilac brzo oseti na svojoj koži posledice svog postupka nego to deluje i obrazovno za druge, koji nisu upućeni u problem autorskih prava, jer im skreće pažnju i pokazuje stvarne primere.

Ipak bih te ispravio u jednom. Ne verujem da sam ja autor koga najviše kradu. Ja sam samo aktivan u širenju negativne reklame onih koji ugrožavaju moja autorska prava. Preporučio bih svim autorima sadržaja na Internetu da ne ćute i da svako ugrožavanje svojih prava objave. Tako će ljudi postati svesniji šta se sme a šta ne sme raditi.

Treba obratiti pažnju na bitnu stvar. Autori na internetu najčešće uopšte ne traže da im se plati, i sadržaje koje stvarju ne stvaraju za novac nego omogućavaju slobodan i besplatan pristup svim zainteresovanim. Oni samo traže da budu poštovani, da ih neko pita da li sme da preuzme sadržaj, i da ih na odgovarajući način potpiše kao autore.

Dragana Pušica :

Blogujem već više od dve godine, kada sam počinjala slobodno mogu da kažem da nisam znala apsolutno ništa o tome, ali sam imala jako veliku volju i jasan cilj šta blogom iza kojeg stojim želim da postignem i dokle imam nameru da idem. Imala sam oko sebe ljude koji su bili tu da mi ukažu, pomognu i nauče me online „pravilima“, jedno od njih je i poštovanje autorskih prava. I ja se tih pravila zaista pridržavam. Moj blog je čisto tematski blog o kulinarstvu, gde su svi recepti koji su na njemu isprobani sa moje strane i sve fotografije lično moje, uslikane mojim aparatom, osim onih koje su iz kategorije „Gosti kuvaju za vas“.

Tu je svako potpisan onako kako je hteo, bilo imenom i prezimenom, bilo nickom koji koristi online. Ako „gost“ nema svoj blog ili sajt, onda tu osobu čak linkujem na profil na Facebooku ako ga ima, baš iz razloga što želim da pokažem da taj neko stvarno postoji, i da to nisam ja. Jednostavno, ne želim da gradim ime na konto drugoga, jednostavno nisam takva osoba.

Sada posle dve godine i traljavog početka (što se može i uporediti sa onim kakav je blog bio na početku i kakav je sad), mogu da kažem da već jesam neko i da jesam prepoznatljiva online, ali mi to nije palo sa neba, nego sam u ime uložila i dosta vremena, a bogami i novca. I zaista mi je krivo što u poslednje vreme veoma često nailazim na moje (uglavnom) fotografije na drugim online mestima, bez potpisa, bez navedenog izvora odakle su preuzete. Najgore od svega je što je situacija uvek takva da se ganjate sa onima koji o tome ne znaju ništa i koji ne žele da saznaju i nauče, već vam se maltene smeju u smislu „Ha, ha…šta mi možeš?“

Pa ok, ako ja ne mogu, onda ima neko ko će to moći, i tu na scenu stupa KradiMamu.com. Projakat je nešto što je zaista trebalo online sceni, ako ništa drugo, imamo barem moralnu podršku, koja nam je itekako važna u jednoj ovako mučnoj borbi sa onima koji sami ne znaju da smisle ništa, već se koriste tuđim radom i trudom, i pokušavaju da budu nešto što nisu. Iskreno, mene bi na njihovom mestu bilo sramota. Prosto se čudim, pošto KradiMamu pratim redovno, ko je sve u stanju da „krade“.

Iskreno se nadam da će u budućnosti biti manje ovakvih situacija i da će online svet postati pismeniji za neke stvari.

Za kraj

Bez okolišanja. Ukoliko vidite krađu, proširite buzz, prijavite lopova!

The post Autorska prava na webu – Projekat KradiMamu.com appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Još uvek su u procesu edukacije tj. još uvek se upoznaju svim prednostima i korisnim alatima online promocije.

Korak po korak – web sajt

Vrlo je interesantno pomenuti kako sam uopšte čuo za njih. Dakle, ja nisam surfovao za terminima biodekoracija, bidermajer, cveće … pošto bih ih i tako vrlo lako pronašao, već sam u razgovoru sa prijateljem Miloradom oko angažmana izrade sajtova za firme došao na primer cvećare Entex iz Niša.

Posebno primamljiva priča bila je oko impozantne posećenosti (ne sa aspekta kvantiteta), te odlučujem da malo „dublje“ uđem u ovaj slučaj.

Naime, Ivan Surović, privatni preduzetnik iz Niša, zajedno sa suprugom Ivanom, već nekoliko godina ima cvećaru Entex u Nišu. Osim prodaje saksijskog cveća, i raznih dekora, njihov posao je vezan i za hortikulturu, projektovanje, biodekoraciju, izradu dekorativnih aranžmana za sve prilike, …

U priči sa prijateljem, saznajem, da se Ivan vremenom sve više interesuju oko izrade web sajta. Međutim, vrlo su nesigurni u isplativost, potrebu za tako nečim, i javljaju se već ustaljena snebivanja oko prvog koraka.

Sajt je vrlo brzo realizovan, i priča je krenula.

Podrška i primeri pozitivnog iskustva sa izlaskom firme na Internet

Kada sam video da moram napisati članak o njima, zajedno sa Vitomirom, krenusmo u cvećaru Entex da damo podršku ljudima, i napravimo jedan kratak intervju (inače naš prvi video cast, te ne zamerite mladom, neiskusnom, neuvežbanom voditelju 😛 ) .

Da ne bi ovaj post ispao hvalospev, ili da ne bi slučajno izazvao sumnje oko plaćenog teksta ili reklame, moram reći da to nije slučaj. Kao što ste možda već primetili, biodekoriacija.com je kupljeni templejt, na kome se dosta uradilo i promenilo.

U ovom prikazu fokus nije na samom izgledu i kvalitetu web sajta, već na pozitivnom primeru prepoznavanja značaja online prisustva.

Mala firma, cvećara, odlučila se da izađe na Internet, da putem web sajta uđe na novo tržište. Znate li koliko u ovom trenutku ima još cvećara u Nišu koje imaju svoj web sajt? Još samo jedna, ali to sasvim druga priča, za razliku od Entex biodekoracije gde dvoje ljudi mnoge usluge osim prodaje i aranžmana cveća.

Posle samo nekoliko nedelja postojanja sajta www.biodekoracija.com, imali su poziv iz inostranstva! Čovek ih je našao preko Googla, i bio je zainteresovan za njihove usluge. Usled tehniče neizvodljivosti, nisu bili spremni da mu izađu u susret, ali zadržimo se na momentu dolaska mušterije. Kada sam prvi put video statistku sajta, zaista sam bio zadivljen.

Mislim, khm, ne viđa se svaki dan Bounce Rate 15%.

Sajt sa nekoliko statičkih strana, sa mesečnom posetom preko 1.400 dolazaka, i 6.700 pregledanih strana, što je oko 4.7 pregledanih strana po poseti!

Onaj ko ih traži uslugu, nađe sajt i gotovo ga celog prelista.

Uzmimo za detalj i to, da se na sajtu još može poraditi. Mesta za optimizaciju ima na pretek,  a već sada imaju vrlo jake rezultate na Googleu za vrlo tražene ključne reči.

Njihovi dalji planovi su u vezi sa početkom online prodaje, što je i razumljivo. Planiraju takođe da se ozbiljnije pozabave blogovanjem, ali, kako kažu, žele da se prvo dobro upoznaju sa mogućnostima i okruženjem, pa bi tek onda krenuli.

Zašto smo se odlučili da pišemo o njima?

Zar vi ne biste? Mene oduševljavaju ovakvi primeri, i nekako mi uvek prolazi kroz glavu da sva ona naprezanja Internet profesionalaca o značaju online prisustva, korporativnog blogovanja, i izradi web sajta nisu bila uzaludna.

Nekako to ipak dođe do privatnih preduzetnika, i nadam se da će vremenom biti sve više ovakvih, i boljih primera sa online prisustvom firmi na Internetu.

The post Entex biodekoracija – pozitivan primer online prisustva appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Gotovo sve što zamislite da bi bilo dobro kao funkcija ili feature, verovatno već postoji na Internetu, samo ga treba pronaći.

– Goran Aničić, personalmag.rs/blog

Mnogi se trude oko sadržaja, i onoga ko štedi na sadržaju i najmanje pridaje važnost istom, progutaće konkurencija za jednu noć! Nedavno je Nebojša skrenuo pažnju o aktuelnoj temi monetizovanja sadržaja na domaćem webu, kao i uopšte ostarivanja prihoda od online poslovanja. U vezi sa tim, skrenuo bih pažnju da dva sveža domaća projekta.

Fabrikovanje kvalitetnih IT članaka

Dragan Stefanov pokrenuo je lokaciju IT fabrika koja okuplja ikusne i mlade domaće blogere. Za sada, pored vlasnika, ekipu  autora članaka čine Aleksandar Urošević, Nikola Bulj i mladi ali više nego kvalitetan blogger Branko Pajić. Tematika bloga je donekle sažeta u samom naslovu Naravno celu priču pokreće WordPress platforma, odlično skockanog dizajna, bez napadnih elemenata – sve je na mestu, bez greške.

Takođe primećujem izuzetno kvalitetno napisane članke (prored, grafički elementi, formatiran tekst, linkovi, podnaslovi…) zaista je uživanje čitati. Ono zbog čega zaista želim pohvaliti vlasnika i idejnog tvorca IT fabrike jeste ulaganje i profesionalni odnos sa autorima tekstova.

Poruka svim vlasnicima sajtova – verujte i ulažite u copywritere.

Domaćin na vašoj web strani

Nedavno, pretražujući sveže postovane linkove na Facebooku, videh kako Dragan upućuje na lokaciju wwwDomaćin.com . Rekao bih nešto potpuno novo na srpskom (a moguće i na ex-yu webu). Tik po učitavanju stranice u donjem levom uglu, dočeka vas prijatan ženski glas i stas, poželevši vam dobrodošlicu. Reč je dakle o zanimljivoj implementaciji video/flash objekta prilično dobrog kvaliteta, koji ne ugrožava brzinu otvaranja stranice.

Kategorično odbacivanje i nipodaštavanje ovakve usluge je, po mom mišljenju, zaista neozbiljno. Konkretno način i primer koji nam se nudi na adresi wwwDomaćin.com je možda donekle trapavo prikazan, ali sam koncept i ideja može biti prilično dobro iskorišćena. Ime i domen samog servisa je očajno. Na stranu trud, i pohvale za ideju, i realizaciju primera, ali… Prosto ne mogu da shvatim kako se dotični vlasnici sajta nisu posavetovali sa nekim pri odabiru imena.

WWW bez tačke, i kao deo imena, zaista je loše rešenje, i vrlo vrlo teško se pamti, i ispravno ukucava u adress bar.

Sajt radi uz mnogo strana u pripremi, što takođe smatram kao neozbiljnost pri lansiranju servisa u javnost. Potenicarnje klišea „dobro došli“ je nepotrebno komentarisati. Moglo je to malo kreativnije.

U svakom slučaju, projekat je svež, pa verujem da će nedostaci biti ispravljeni.

The post Sadržaj, sadržaj appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Primer Best Buy kompanije

Skoro sam čitao jedan veoma interesantan članak, a to je da je Best Buy od svojih budućih kandidata za posao zahtevao da imaju najmanje 250 “vernih pratioca“. Best Buy je svakako prva kompanija koja je uvidela moć i važnost Twitter-a . Iako Twitter spada u mikro-blog servise, mnogi ga koriste kako bi neki proizvod, brend ili nešto sasvim treće pohvalili/reklamirali. Mnoge kompanije posle te udarne vesti, počinju da primenjuju isto pravilo. Ukoliko želite posao koji je vezan za marketing i advertajzing, naoružajte se pratiocima, jer će vam plata zavisiti od istih. A ukoliko već imate puno pratioca, vreme je da ih iskoristite. Što veći broj pratioca imate, veća vam je plata. Npr. ukoliko imate preko 1000 pratioca, možete imati platu koja iznosi oko 90 dolara. Već pretpostavljate šta bi trebalo da radite. Prema izjavama pojedinih analitičara, Twitter je oduvek bio mesto za stvaranje koristoljubivih veza. Svakako će biti zanimljvo, gledati profile sa nekoliko hiljada pratioca. Moram priznati, da me je ova vest totalno šokirala, ali mi je i razjasnila nekoliko stvari. U poslednje vreme sam dobio puno pratioca na Twitteru iz inostranstva, koji se nadaju da ću i ja njih pratiti (kako to već obično ide) i tako biti korak bliži lakoj i dobroj zaradi. Videćemo kako će u predstojećim godinama ovakav vid marketinga uticati na naše tržište. Nadam se da će potencijal Twittera uvideti i domaće kompanije.

Autor teksta je redovan pisac na blogu www.stefanjocic.com .

The post Da li Vam Twitter može osigurati šansu za posao? appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.