Autorska prava na webu – Projekat KradiMamu.com

Znate kako kažu: „Ideja (informacija) najviše vredi“ .

U situacijama izokrenutih sistema vrednosti, preciznije rečeno, nepoštovanja autorskog rada i dela, nekolicina ljudi koji se bavi webom, odlučila je pokušati da otrezni svest „profesionalnih lopova“. Ideja je nastala iz potrebe i realizovala se u projekat – KradiMamu.com.

Da sve ne ostane na kuknjavi i vapajima bez ikakvog dela, ekipa u sledećem sastavu se potrudila da stvar sprovede kako dolikuje :

• @blogowski – Inicijalna kapisla
• @NikiBGD – Tekst na sajtu (strana ‘O projektu‘)
• @flylord & @ognjanovic – Tehničko rešenje i moderacija

Bez pompeznog starta, krajem avgusta meseca 2009. godine, lansiran je projekat na adresi KradiMamu.com.

Stub srama

Pa da, nego kako. Ljudi u Srbiji koji se bave autorskim radom, istraživanjem, izveštavanjem, publikovanjem analiza, pisanjem, fotografisanjem, svakim danom doživljavaju nedozvoljeno preuzimanje svojih zaštićenih dela.

U offline medijima odavno se priča o sprovođenju zakona, ali od svega toga većina je još na papiru.

Nemoćni pred ovom nepravdom, tvorci originalnog sadržaja sada mogu, da na dobri stari način, ukažu na Lopove, koji će se uredno naći na stranicama sajta KradiMamu.com

Iznenađujuće je koliko se, da osokoliću se i reći, krade, u online Srbiji. Kradu svi!
Mene je najviše zapanjila prijava ukradene fotografije člana jednog domaćeg foruma, koju je, ni manje ni više neovlašćeno preuzeo RTS! Nekoliko dana nakon prijave, fotografija je uklonjena.

Malo statistike

Rekli smo da je projekat startovao krajem avgusta meseca ove godine. Do sada, prosečan broj dnevnih poseta (average daily visits) je 36.74, sa najvećim pikom od 1.119 poseta u jednom danu, i prosečne 3 pregledane strane po poseti.

Do današnjeg dana poslato je ukupno 53 prijave lopova, a ostavljeno je 43 komentara na sajtu.

Treba se zahvaliti…

Svim ljudima koji su verovali i podržali projekat. Pre svega, tu se misli na korisnike koji su bili smeli i prijavili lopova. Od velikog značaja je bila i regionalna twittosfera, kao megafon gde su se svi upoznali sa  slučajevima „najprofesionalnijih“ lopova na webu.

Ne treba zaboraviti ni blogosferu, u kojoj su blogeri iskoristili priliku i ukazali na postojanje KradiMamu.com lokacije, širokogrudim linkovanjem 🙂

Valorizacija dobre namere, ideje i realizacije – Web Fest nagrade za projekat KradiMamu.com

Posle 3 meseca postojanja, ukazala se sjajna prilika da se proveri popularnost i namena ovog projekta. Sajt je prijavljen na Web Fest 09 – takmičenje za najbolje web projekte u kategoriji ‘Eskperimentalni sajtovi’ . Nakon završetka glasanja projekat je osvojio 3 nagrade! Prenosimo deo pregleda WFest takmičenja sa sajta ITDogađaja :

„… Najveći pobednik Web Festa (ako ima najvećih) definitivno je projekat KradiMamu.com koji je u kategoriji eksperimentalnih dobio najviše glasova i od publike i od žirija, a od strane organizatora dobio je i nagradu za angažovanje i doprinos zajednici. … „

Šta drugi kažu?

Pitali smo Predraga Peđu Supurovića i Draganu Pušicu (Moj-Grne Blog), kao ljude koji kreiraju autorski sadržaj na webu i bivajuću vrlo često žrtva ravnodušnih kopipejstera, kako oni komentarišu poštovanje online autorskih prava u Srbiji, i šta misle o projektu KradiMamu.com

Peđa Suprović :

Srbija je zakonski autorska prava sasvim dobro regulisala. Koliko znam, tužbe za kršenje autorskih prava ako su osnovane dobro prolaze na sudu.

Na Internetu je problem što je kopiranje previše jednostavno, što ljudi još uvek imaju utisak da sve što je dostupno mogu i da uzmu a sve je to nesrazmerno sa procedurom i troškovima koje oštećeni mora da snosi ako želi sudsko zadovoljenje. Odlična zamena za sudsku nadoknadu je mogućnost da oštećeni objavi ko je narušio njegova autorska prava. Time se vrši negativna reklama prekršioca i to veoma efektna jer se informacija prenosi brzo i nezaustavljivo.

Sajt KradiMamu.com dobro služi upravo širenju te negativne reklame. Ne samo što prekršilac brzo oseti na svojoj koži posledice svog postupka nego to deluje i obrazovno za druge, koji nisu upućeni u problem autorskih prava, jer im skreće pažnju i pokazuje stvarne primere.

Ipak bih te ispravio u jednom. Ne verujem da sam ja autor koga najviše kradu. Ja sam samo aktivan u širenju negativne reklame onih koji ugrožavaju moja autorska prava. Preporučio bih svim autorima sadržaja na Internetu da ne ćute i da svako ugrožavanje svojih prava objave. Tako će ljudi postati svesniji šta se sme a šta ne sme raditi.

Treba obratiti pažnju na bitnu stvar. Autori na internetu najčešće uopšte ne traže da im se plati, i sadržaje koje stvarju ne stvaraju za novac nego omogućavaju slobodan i besplatan pristup svim zainteresovanim. Oni samo traže da budu poštovani, da ih neko pita da li sme da preuzme sadržaj, i da ih na odgovarajući način potpiše kao autore.

Dragana Pušica :

Blogujem već više od dve godine, kada sam počinjala slobodno mogu da kažem da nisam znala apsolutno ništa o tome, ali sam imala jako veliku volju i jasan cilj šta blogom iza kojeg stojim želim da postignem i dokle imam nameru da idem. Imala sam oko sebe ljude koji su bili tu da mi ukažu, pomognu i nauče me online „pravilima“, jedno od njih je i poštovanje autorskih prava. I ja se tih pravila zaista pridržavam. Moj blog je čisto tematski blog o kulinarstvu, gde su svi recepti koji su na njemu isprobani sa moje strane i sve fotografije lično moje, uslikane mojim aparatom, osim onih koje su iz kategorije „Gosti kuvaju za vas“.

Tu je svako potpisan onako kako je hteo, bilo imenom i prezimenom, bilo nickom koji koristi online. Ako „gost“ nema svoj blog ili sajt, onda tu osobu čak linkujem na profil na Facebooku ako ga ima, baš iz razloga što želim da pokažem da taj neko stvarno postoji, i da to nisam ja. Jednostavno, ne želim da gradim ime na konto drugoga, jednostavno nisam takva osoba.

Sada posle dve godine i traljavog početka (što se može i uporediti sa onim kakav je blog bio na početku i kakav je sad), mogu da kažem da već jesam neko i da jesam prepoznatljiva online, ali mi to nije palo sa neba, nego sam u ime uložila i dosta vremena, a bogami i novca. I zaista mi je krivo što u poslednje vreme veoma često nailazim na moje (uglavnom) fotografije na drugim online mestima, bez potpisa, bez navedenog izvora odakle su preuzete. Najgore od svega je što je situacija uvek takva da se ganjate sa onima koji o tome ne znaju ništa i koji ne žele da saznaju i nauče, već vam se maltene smeju u smislu „Ha, ha…šta mi možeš?“

Pa ok, ako ja ne mogu, onda ima neko ko će to moći, i tu na scenu stupa KradiMamu.com. Projakat je nešto što je zaista trebalo online sceni, ako ništa drugo, imamo barem moralnu podršku, koja nam je itekako važna u jednoj ovako mučnoj borbi sa onima koji sami ne znaju da smisle ništa, već se koriste tuđim radom i trudom, i pokušavaju da budu nešto što nisu. Iskreno, mene bi na njihovom mestu bilo sramota. Prosto se čudim, pošto KradiMamu pratim redovno, ko je sve u stanju da „krade“.

Iskreno se nadam da će u budućnosti biti manje ovakvih situacija i da će online svet postati pismeniji za neke stvari.

Za kraj

Bez okolišanja. Ukoliko vidite krađu, proširite buzz, prijavite lopova!