Budite srećni što je tržište konkurentno, kako iz perspektive kupca, konzumenta, tako i iz perspektive preduzetnika.

U oba slučaja, konkurencija donosi nove, uglavnom kvalitetnije vrednosti, i doprinosi razvoju tržišta.

Kao preduzetnik uglavnom imate mogućnost da učite na greškama i kvalitetnim studijama slučaja konkurencije, bilo da ulazite na novo tržište ili da dobijate „saigrača“ na vašem, domaćem terenu.

Posmatrajte konkurentna tržišta u segmentima vašeg poslovnog interesovanja, pokušajte da uočite pravila, strategije, i na kraju da naučite nešto novo o sebi i vašem proizvodu/usluzi, gde joj je mesto, gde može da „dominira“, a gde, što je još bitnije, može da doživi neuspeh.

Konkurencija nudi mogućnost izbora. U svakom smislu.

Danas ne birate klijenta samo po ceni, to je samo jedan od faktora.

Klijente birate po vrednostima koje vam odgovaraju, bilo da je to mogućnost da sa klijentom sedite u kafani danima, ili da jednostavno imate osobu sa kojom možete da ne pričate o poslu. Ili da uživate dok radite zajedno.

Danas vam klijenti već postaju više od poznanika, postaju deo svakodnevice, jer im posvećujete više od pukog korporativnog vremena.

Kao kupac poklonićete svoje poverenje kompaniji koja želi da komunicira sa vama na jednom drugačijem nivou, nivou koji vam daje utisak da je nekome stalo do vas, kao klijentu. Iako su korporacija koja ima približno zaposlenih koliko i klijenata.

Za neke klijente/kupce bićete dostupni i na odmoru, 24/7, i živi i mrtvi, jer se prijatelj u nevolji poznaje.

Male vrednosti prave razliku, a to vam je omogućila konkrencija.

Konkurencija obogaćuje vaš poslovni život u segmentima u kojima to nije bilo moguće do pre nekoliko godina, otvara nova vrata i daje mogućnost da učite, stvarate i rastete zajedno.

Daje vam mogućnost da dokažete da ste dobri, bolji, i da poznajete igru.

Cilj je zapravo samo jedan, da budemo srećniji, u svakom trenutku.

The post Konkurencija – saigrač preduzetnika appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Da se ne lažemo, u poslednjih 10ak godina se u Srbiju slilo vise stotina miliona dolara ili evra, kroz razne projekte realizovane od strane „nevladinih“ i „nedobitnih“ organizacija.

foto: http://good-wallpapers.com

Da, dobro ste pročitali, stotine miliona dolara je u pitanju. Gde su te pare?

Ako izuzmemo iz ove priče nevladine organizacije koje su bile ili su još uvek vlasništvo pojedinih političara (po nekoj liniji u svakom slučaju), ipak ostane poprilična količina novca koja se slila u građanski sektor.

Već neko vreme imam priliku da po raznim osnovima sarađujem sa nevladinim ili nedobitnim organizacijama i raznim fondovima koji su doneli novac u Srbiju, i jednostavno želim da vam predstavim problem koji se akumulirao, i koji nekim čudom, dobija nov vetar u leđa u poslednje vreme.

foto: http://sherrirodell.blogspot.com

Nije problem u vetru u leđa, već što se način razmišljanja nije promenio 10 godina.

Krivica u se u ovom slučaju donekle odnosi na neizanteresovanost svih struktura društva za ovu problematiku, sve do nas samih.

Demistifikacija „stranih plaćenika“

Prvo da demistifikujemo „strane plaćenike“ i opravdamo razloge zbog kojih ti fondovi investiraju u Srbiju. Investiraju, bez navodnika!

Da se odmah ogradim, verovatno postoje „strani plaćenici“ koji su prodali određene informacije, ili šta god, a za uzvrat dobili neke novce, kuće, azile. Ovde ne govorimo o njima.

foto: http://www.fanpop.com

Kada se radi o većim fondovima ili većim projektima, uglavnom postoji ugovor o saradnji sa državom, gde se ti fondovi oslobađaju raznoraznih poreza i prireza, jer će, jel’ te, investirati u zemlju Srbiju. Potpuno legitimno.

Sa druge strane fondovi dovode svoje konsultante koji rade na raznim pozicijama u realizaciji projekata, upravljanju i raspodeli sredstava fondova i sl. Njihove dnevnice se kreću od $500 pa naviše. Lično sam upoznat i sa situacijama gde su dnevnice bile preko $2000 dolara.

Da ne pominjemo da su im svi troškovi plaćeni dok su u Srbiji, a sve to je oslobođeno većine poreza, čak i honorari, tako da se novac koji je fond uneo u Srbiju, vraća u zemlju iz koje dolazi, neoporezovan (keš), preko konsultanata.

To naravno ima svoju cenu, koja je fondovima prihvatljiva, a to je cena projekata koji se realizuju u Srbiji. Jasan poslovni model.

I dolazimo do srži problema.

Projekti, ideje, besmislice i nebuloze

Projekti su namenjeni razvoju društva, u raznim smerovima, i generalno edukaciji na različitim nivoima.

Problem je što je ogroman broj tih projekata potpuno besmislen sa svakog stanovišta, od same ideje i načina realizacije, do samoodrživosti, a sve u cilju da zvuče što pompeznije, i na kraju da ušparaju i „operu“ što više novca sa strane.

foto: http://www.businesspundit.com

Cilj je naravno da ostanu „nedobitne“ organizacije, jer tako ne postoji porez na dobit, a postoje još neke olakšice (i opcije za malverzacije).

Meni lično je taj momenat investiranja najinteresantniji, jer otvara ogroman broj mogućnosti za razvoj različitih grana društva, na kraju i privatnog sektora i privrede, ali svakako zahteva ulaganje ogromne energije u planiranje i realizaciju, a na kraju, podrazumeva i određene troškove koje morate platiti.

Morate angažovati profesionalce i komunicirati sa profesionalcima, jer je to jedini način da dobijeni rezultati budu zaista vredni pomena i budu nosioci pozitivnih promena.

Pod profesionalcima podrazumevam pre svega ljude i firme koje imaju zdrave poslovne modele, koji se ne oslanjaju na fondove, već generišu zdrav profit i kapital.

Ali ja sam privatnik, tako da ne razmišljam u pravcu „nedobitnih“ kombinacija, već kombinacija koje će meni i vama, našoj deci i unucima obezbediti bar jednu bolju stvar u životima, bolju nego što smo mi imali.

Kako su se mnogi ugasili

foto: http://bitsofada.wordpress.com

Upoznat sam sa određenim brojem projekata koji su krenuli neverovatno dobro, a onda nestali. Da li je to bila sreća u nesreći ili nešto treće?

U vreme sankcija, rata i još nekih „interesantnih“ momenata u našoj istoriji, određene ideje su jednostavno našle svoj put, dobile sredstva, ljudi koji su zaista verovali su sve to pokrenuli, izneli najteže trenutke na svojim leđima i podigli na jedan sasvim Ok nivo.

Onda su došli veliki fondovi, veliki projekti koji su trajali godinama, gde su se umešali „veliki“ igrači i doneli svoje „briljantne“ ideje. Ideje koje su za jedini cilj imale presipanje ogromnih količina novca u privatne džepove i „odrađivanje“ projekata.

Period intenzivnog finansiranja traje već 10ak godina, tako da su se svi samoodrživi modeli pretvorili u fondoodržive. Kada su fondovi krenuli sa intenzivnijim kontrolama, menjanjem politika ulaganja, rezanjem budžeta, veliki broj ovakvih projekata se ugasio ili prodao.

Za neke projekte to je bila neminovna sudbina, jer nisu imali nikakvog smisla, ali je veliki broj odličnih projekata i ideja propao posle više godina, jer su se ljudi jednostavno olenjili.

Rešenje naravno, ne postoji

Generacije su učene i sistematski uništavane godinama, tako da ne možemo da očekujemo da se situacija promeni promenom zakona, smenom direktora, upravnih odbora i sl.

Kao što ne možemo da očekujemo da ćemo doživeti rekonstrukciju državnog sektora.

Delimični pozitivni pomak se može ostvariti dobrom komunikacijom i saradnjom nevladinog sektora sa privatnim firmama, ali isključivo sa malim i srednjim preduzećima.

foto: http://planpymes.com

Ja bih se lično fokusirao pre svega na mala preduzeća, ona ionako nose najveći teret koji država nameće, što do negde znači da su najsposobniji da prežive i imaju najrealnije poglede na šum ideja oko njih.

Za vas koji ste tekst pročitali do kraja

Činjenica je da morate da imate taj „poslovni kliker“ kako bi mogli da vidite unapred efekte vaših projekata, kampanja, i na kraju da omogućite ljudima sa kojima radite jedan pristojan život.

Imati nedobitnu ili neprofitnu organizaciju nikako ne znači da vama nije dozvoljeno da generišete profit (dobit ne smete imati), ali je potreban nadljudski napor i planiranje da se profit koji ste ostvarili investira u neku novu, bolju ideju, i donese svima nama jedno bolje sutra.

Želim da se ovom prilikom ogradim od organizacija koje svoj posao rade više nego dobro, i uspele su da održe modele i prate strategije u jednom zdravom, pre svega poslovnom duhu.

Ovom prilikom im čestitam i držim im palčeve 😉

The post Put do pakla popločan je dobrim namerama appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Sajt je vredan ako donosi/pruža/omogućava neku vrednost. Generalno, to važi za servise, portale, blogove. To je suštine cele priče ukoliko želite da profitirate online, pritom ste sigurni da imate zadovoljne posetioce.

BoljaVeza.rs je servis koji je cool zato što mi štedi vreme. Takođe, omogućava mi da brzopletno ne odaberem neki paket gde trošim više no što mi treba – dakle, štedi mi novac. Snebivate se oko nekog mobilnog paketa, ili se možda pitate koji ADSL je najbolji, ili je ipak kablovski zakon? Iskoristite BoljaVeza.rs servis.

Kompanija Wiseman pokrenula je internet servis “Bolja veza” koji omogućava poređenje usluga svih mobilnih operatera i internet provajdera u Srbiji, po cenama, brzini protoka, potrošnji i drugim kriterijumima.

Domaći internet provajderi nude više od 150 različitih paketa za ADSL, kablovski i mobilni internet, a kod mobilnih operatora postoji više od hiljadu pripejd i postpejd paketa, vezanih za telefone i tarife. Retko ko ima vremena da analizira sve ponude i napravi dobar izbor.

Kompanija Wiseman je zato pokrenula sajt “Bolja veza” koji poredi cene usluga internet provajdera i mobilnih operatora u Srbiji i pomaže potrošačima da donesu dobro informisane odluke i pronađu paket koji im se najviše isplati.

Telefon i internet skoro svi plaćamo svakog meseca, a izborom odgovarajućeg paketa moguće je dosta uštedeti tokom godine. Istraživanja su pokazala da u Britaniji čak 60% korisnika koristi pogrešan, preveliki ili premali, mesečni paket za mobilni, i da zato plaća nepotrebne dodatne troškove.

Photo by Erik Eckel

Sajtovi za poređenje cena telekomunikacionih usluga omogućavaju potrošačima da uz pomoć nezavisnih i objektivnih informacija donesu bolje odluke, a podstiču provajdere da pružaju isplativije ponude.

Bolja veza omogućava poređenje cena kućnog i mobilnog interneta, kao i mobilnih paketa sa telefonima i tabletima, po različitim kriterijumima: ceni paketa i uređaja, brzini prenosa podataka, trajanju ugovora, provajderu…

Sajt se obraća onima koji žele da promene mrežu, a zadrže broj, pređu sa pripejda na postpejd, onima koji žele brži i pouzdaniji internet i svima koji bi da provere da li su dobro odabrali provajdera.

Wiseman kreira internet servise koji informišu građane i podržavaju ih u donošenju dobrih odluka u vezi sa novcem i drugim važnim životnim pitanjima.

– Rekoše iz Wiseman-a, a ja jedva čekam da vidim još njihovih sajtova 🙂

Facebook: https://www.facebook.com/boljaveza

Twitter: http://twitter.com/#!/boljaveza

The post BoljaVeza.rs – Poređenje cena interneta i mobilnih paketa appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Kada sam prvi put čuo za bitcoin, reakcija je bila slična ovoj :“Blah, još jedan scam„. Pažnju mi je ipak privukao drug koji je podigao novac (da, onaj opipljiv) a potom sam krenuo sa iščitavanjem foruma, blogova itd., naišavši na neverovatna iskustva, kako pozitivna tako i negativna.

Možda podseća, ali Bitcoin nije nikakva apstrakcija, magla i tome slično. Razmena virtuelnih novčića se dešava u realnom vremenu, kao i stvaranje („kopanje“ istih).

Ono što je problematično, i što verovatno interesuje sve one koji nisu dovoljno upoznati sa Bitcoin-om jeste:

• Realna upotrebna vrednost coina (virtuelnih novčića)
• Stabilnost valute (fluktuacija)
• Trajnost/održivost (što je svakako povezano sa prethodnim stavkama)

Da vidimo o čemu se zapravo radi…

Koncept je, kao što rekoh u samom uvodu, zaista privlačan. I to ne zbog magle već realnih benefita. U čemu je suština – Zamisao BitCoina je da bude potpuno decentralizovana valuta, i to ne bilo kakva već elektronska/digitalna, što joj kao takvoj daje izvesne prednosti, a istovremeno i mane.

Novčiće može stvarati svako; koliko hoće, kad hoće. Potrebno je imati dobar hardware (sa akcentom na grafiku) i može se krenuti sa „kopanjem“. Širom globalne mreže ljudi kopaju ko ludi pomoću besplatne aplikacije Bitcoin Minner.

Činjenica koja ide u prilog širenju mreže jeste da se transakcija tj. trgovina novčićima obavlja online, direktno između dve osobe, bez posrednika, što u prevodu znači bez poreza, taksi, ugrađivanja, provizija i svega ostalog sa čime se novac suočava svakodnevno.

Kvaka

Mnogi se pitaju gde se krije problem? Šta ili ko garantuje da BC neće propasti za godinu dana? Prilog tome jeste i činjenica da je tvorac Bitcoina anoniman, predstavlja se pod imenom Satoshi Nakamoto, što je zapravo nick.

Znate onu belosvetsku:“Niko nije jači od države“ – Lično mislim da je to najveći neprijatelj Bitcoina. Države, banke i ostali svetski moćnici kojima nezavisna valuta jednostavno ne odgovara. Novčićima (coinima) je i danas moguće kupiti robu, usluge i na kraju krajeva, unovčiti ih. Možda se zaboravlja, ali na svaku zaradu čovek mora platiti ceh tj. porez (državi), proviziju (bankama) itd, itd.
To je već dovoljna kritična masa moćnih neistomišljenika gde se valja zapitati:“A koliko će zapravo trajati bitcoin manija, rast vrednosti?„.

Od skora je krenula sa radom i domaća Bitcoin zajednica – Bitcoin.rs. Ukoliko je ovaj tekst probudio zlatnu groznicu u vama, eto prilike da razmenite znanja i iskustva sa istomišljenicima, neumoljivim domaćim kopačima. 🙂

Budućnost

Plasiranje negativnih tekstova o nesigurnosti, krađi (prevarama, ukradenim BC nalozima) može lako dovesti do strmoglavog pada vrednosti i kraha Bitcoin priče.

Međutim, isto tako, širenje i rast isključivo zavise od podrške ljudi širom sveta i popularizacije BC koncepta. Osim gore pomenutih, zaista nema nikakvih prepreka da vrednost virtuelnih novčića u budućnosti nastavi sa rastom.

Šta vi mislite, ima li Bitcoin realne šanse da ugrozi neke od današnjih vaulta? Do kada će trajati rast vrednosti virtuelnih novčića? Da li je ovo samo još jedan economic bubble?

The post Da li je Bitcoin alternativna valuta? appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Preuzeto sa http://www.alexross.com

Da li želiš da postaneš slavan?

Okršaj favorita IT košarkaškog neba se uveliko sprema, pa ako misliš da imaš svoju ekipu i da si favorit, čik se prijavi na biZbuZZ basket turnir 🙂

Odmah moramo da napomenemo da postoje određena ograničenja za učešće, i da to nisu godine, pol, seksualno opredeljenje, framework, programski jezik u kome radite.

Ako misliš da si faca i da imaš nekog izgleda za pobedu protiv najboljih, prijavi se odmah na basket@bizbuzz.rs ili pogledaj protiv koga igraš na zvaničnoj stranici.

Mens sana in corpore sano!

The post IT Slam Dunk appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

I eto, desilo se. U utorak, 21. septembra, u prostorijama MTID uz sok i kafu, u neformalnoj i opuštenoj atmosferi, ljudi iz online zajednice su razgovarali sa jednim ministrom. Zaista deluje nestvarno, ali nećemo se više čuditi. To je sada realnost, i postaće svakodnevnica u Srbiji.

foto: @neshasr

Tim koji sluša i obećava, ministarka Jasna Matić i njen pomoćnik Slobodan Marković. Čitajući timeline vidim da su pale neke ideje u vezi sa poboljšanjem komunikacije državnih službenika, i sajtova državnih institucija.

Izvukao bih samo neke od twitova, a ko želi kompletan timeline može pogledati ovde.

PeckoPivo .@smarkovic predlaze panele na blogopenu i bizzbuzz-u na temu government 2.0 i eTrgovina #tweetuppariska7

milosdjajic Nova ideja za blog ministarstva #tweetuppariska7

PeckoPivo Ministarka ima super stav, hoce da saslusa, pokazuje razumevanje i zelju za promenama. Eh da smo je imali od 5. Oktobra #tweetuppariska7

PeckoPivo Ministarka zeli wish list – kako moze da nam pomogne i sta zelimo da Mtid uradi za nas #tweetuppariska7

PeckoPivo Prica se o sjajnim idejama, transparentnosti, menjanju zakona, skracivanjima procedura itd, a @bijelic zdere cips #tweetuppariska7

ognjanovic Podići usability sajtova državnih organa jedan od ciljeva MTIDa

milosdjajic Jasna iznela problem manjka kadra i zamolila je za pomoc. To je bas lepo #tweetuppariska7

Pročitavši izveštaje kod Pedy i Kolegijuma, vidim jasne i realne ciljeve. Obećanja su obostrana, dogovorena su već neka zaduženja (npr. ideja oko bloga ministarstva je odlična stvar) i to je super.

Zahvaljujući Danici Radišić, vest o dolasku ministarke na TweetUp preneo je i GlobalVoicesOnline.

#tweetuppariska7 treba da služi kao primer kako komunikacija sa ljudima iz države nije nemoguća. Evidentna je energija i želja da se doprinese poboljšanju uslova za što efikasniju online trgovinu u Srbiji.

Pritom, ne treba zaboraviti da je do dana D trnovit put; zakoni, procedure, nadležnosti, papirologija… Sve to treba srediti i pojednostaviti.

Ovo je dobar početak.

The post Ministarka Jasna Matić na TweetUp-u appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Koncept je sledeći: 22. maja u klubu SKC u Nišu, organizuje se prigodno muzičko veče Olivera Katića. Sve je naravno u zelenom fazonu, pa tako i mali gest, da je ulaznica za koncert u stvari bilo koji e-otpad. Simpatično zar ne?

Dakle, ako se zateknete u Nišu, i želite malo pozitivnih subotnjih muzičkih vibracija, dođite u SKC, a ulaznice vam mogu biti:

računari, računarske komponente,
monitori, kućišta, miševi, tastature, cdovi, diskete, nosači zvuka, kablovi, televizori, usb-ovi, štampači, skeneri,
mobilni I fiksni telefoni I drugi telekomunikacioni uređaji I dodaci, radio aparati, video rekorderi, mikseri,
tosteri, mikrotalasne I drugi kuhinjski aparati koji rade na struju, uređaji za video nadzor, igračke na struju
itd.

Projekat Recycleton 2010

Idejni tvorci projekta, NVO  „Big Think Team“, jednu od svojih maratonskih ekoloških akcija. Probna, ali veoma uspešna akcija bila je u Leskovcu, kada je sakupljeno 3 tone e-otpada. BiS reciklažni centar je neizostavan partner i prijatelj ovakvih dešavanja, sećamo se našeg druženja sa prošlogodišnjeg biZbuZZa.

Projekat uživa podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i Američkog saveta za međunarodno obrazovanje iz Beograda. U Nišu ovaj projekat podržavaju Američki kutak i Studentski kulturni centrom iz Niša, kao i NVO ,,Ozeleni i ti” i ,,Društvo za zaštitu i unapredjenje mentalnog zdravlja dece i omladine” (Otvoreni klub) iz Niša.

I jedno pitanje za kraj, da li razmišljate o odlaganju e-otpada, i kako to činite?

The post Recycleton 2010 u Nišu appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.

Od uvek sam želeo da nešto uradim među prvima. Iako je ta želja, kako godine prolaze, slabila, i postajala sve nebitnija, pre četiri dana tačnije 14. aprila, imao sam priliku da među prvima u Srbiji osetim pod rukama još jednu novotariju iz Apple radionice – iPad.

Zahvaljujem se pre svega Ivanu Vasiću koji je izdvojio vreme i pružio mi priliku da osetim novi tablet pod prstima. Ivan je živi u Nišu, razvija aplikacije za iPhone i iPad, završava ETF, član je benda Danilov doživljaj Beča. Zanimljiv i druželjubiv momak 🙂

iPad

Tanak. Elegantan. Brz. Neobičan i impresivnih mogućnosti* (GUI igrarije).

Kompanija Apple je pre samo 15ak dana počela sa prodajom iPada. Ivanu je zaista imao sreće, da mu kolega iz Hjustona, koji je kampovao ispred prodavnice gde se prodavao iPad, vrlo brzo pošalje jedan primerak.

U ruci sam dakle držao onu verziju iPada sa omogućenim WiFi pristupom za koju je potrebno izdvojiti oko 500 $, a nešto skuplje verzije dolaze sa 3Gom i koštaju do 829$.

User experience

Pošto otvorite kutiju, dočeka vas, prepoznatljiv eplovski minimalistički dizajn. Jedno jedino dugmence za startovanje sa takođe povratnom (back) ulogom. Istina, treba prste navikunuti na osetljivost, ali to je stvar vežbe, zar ne?

Neki kažu da je aj ped zapravo uvećana verzija iPhona, stim što se pomoću njega ne može telefonirati. Pa, možda i ima takvih asocijacija, ali ipak ne bih završio sa tako površnim opisom.

Filozofija „zatvorenog sistema“ doprinela je pojavi zvučnih nedostataka. Pre svega to je USB port, kao i veb kamera. Ukoliko koristite iPad, zaboravićete šta je flash. Nema podrške za flash sadržaj! I onda se logično pitate, kako onda radi YouTube recimo, ili kako sa Facebooka gledate klipove?

To sam odmah isprobao 🙂 . Kada kliknete na neki flash sadržaj, (konkretno YouTube) OS pali sopstvenu aplikaciju za pregled tog sajta, i vi bez problema gledate video.

Pokušavam smisliti kako da prenesem rečima efekte i sam doživljaj kada sam gledao kojom brzinom i lakoćom je Ivan listao imenk, upisivao kontakt, minimizirao aplikacije, pregledao slike (auuu ovo je možda čak i najbolji efekat, skupljanje i raširivanje foldera i subfoldera), sva ta brzina i stabilnost. Moram priznati, prisustvovao sam crashu neke aplikacije, ne mogu se tačno setiti koje. ALI to nije ni blizu zakuzavanju na PCu. Oporavak i ponovno startovanje aplikacije je gotovo trenutno.

Zaboravio sam da pomenem ekstra brzi boot i prijatan kontrast ekrana. Baš sam se setio podatka da ljudi 4 puta sporije čitaju na monitoru upravo zbog toga jer oči gledaju u svetlost, a to oku smeta. Mislim da je to zamaranje oka na iPodu znatno smanjeno, i mišljenja sam da će čitanje biti lakše.

Upotreba

I tu dolazimo do surovijeg dela priče. Da li nam je zaista potreban iPad?

Razmišljao sam i zaključio sledeće. Bez iPada se definitivno može živeti, kao što je to bilo moguće bez smarty telefona, TFT monitora, HD filmova, netbookova itd. Teško da se nešto iz iPada može izvući kao revolucionaran izum. Face it – još jedan geeky uređaj sa bitnom razlikom od ostalih geeky stvarim, a to je da može olakšati, ubrzati, pojednostaviti pojedine procese u svakodnevnom životu. Pri tome, GUI mu je fantastičan.

Verujem da kupac iPada već ima PC, laptop, možda čak i netbook. Ovo je samo još jedna dodatna stvarčica, koja će mu omogućiti da čim otvori oči, u ležećem položaju proveri mejlove, da mu na dohvat ruke, u bilo kojoj atmosferi, budu eknjige, muzika, filmovi, i da se na neobičan način zabavi igricama. (Ukoliko je igrica sa automobilima, upravljate vozilom pomoću celog uređaja, tako što iPad zamislite da je volan, i zabava počinje 🙂 ).

Opet, tu su nedostaci, za koje se nadamo da će biti ispravljeni u narednim verzijama.

Kako sada stvari stoje, isporuke za inostranstvo su odložene usled prevelike potražnje, a vi razmislite da li biste želeli da kupite ovaj tablet kome baterija traje čitavih 12 sati!

The post iPad u Srbiji appeared first on biZbuZZ Blog - Internet i priključenije.