Put do pakla popločan je dobrim namerama

Nije država za sve kriva, i mi smo dobili brdo love.

Da se ne lažemo, u poslednjih 10ak godina se u Srbiju slilo vise stotina miliona dolara ili evra, kroz razne projekte realizovane od strane „nevladinih“ i „nedobitnih“ organizacija.

Da, dobro ste pročitali, stotine miliona dolara je u pitanju. Gde su te pare?

Ako izuzmemo iz ove priče nevladine organizacije koje su bile ili su još uvek vlasništvo pojedinih političara (po nekoj liniji u svakom slučaju), ipak ostane poprilična količina novca koja se slila u građanski sektor.

Već neko vreme imam priliku da po raznim osnovima sarađujem sa nevladinim ili nedobitnim organizacijama i raznim fondovima koji su doneli novac u Srbiju, i jednostavno želim da vam predstavim problem koji se akumulirao, i koji nekim čudom, dobija nov vetar u leđa u poslednje vreme.

Nije problem u vetru u leđa, već što se način razmišljanja nije promenio 10 godina.

Krivica u se u ovom slučaju donekle odnosi na neizanteresovanost svih struktura društva za ovu problematiku, sve do nas samih.

Demistifikacija „stranih plaćenika“

Prvo da demistifikujemo „strane plaćenike“ i opravdamo razloge zbog kojih ti fondovi investiraju u Srbiju. Investiraju, bez navodnika!

Da se odmah ogradim, verovatno postoje „strani plaćenici“ koji su prodali određene informacije, ili šta god, a za uzvrat dobili neke novce, kuće, azile. Ovde ne govorimo o njima.

Kada se radi o većim fondovima ili većim projektima, uglavnom postoji ugovor o saradnji sa državom, gde se ti fondovi oslobađaju raznoraznih poreza i prireza, jer će, jel’ te, investirati u zemlju Srbiju. Potpuno legitimno.

Sa druge strane fondovi dovode svoje konsultante koji rade na raznim pozicijama u realizaciji projekata, upravljanju i raspodeli sredstava fondova i sl. Njihove dnevnice se kreću od $500 pa naviše. Lično sam upoznat i sa situacijama gde su dnevnice bile preko $2000 dolara.

Da ne pominjemo da su im svi troškovi plaćeni dok su u Srbiji, a sve to je oslobođeno većine poreza, čak i honorari, tako da se novac koji je fond uneo u Srbiju, vraća u zemlju iz koje dolazi, neoporezovan (keš), preko konsultanata.

To naravno ima svoju cenu, koja je fondovima prihvatljiva, a to je cena projekata koji se realizuju u Srbiji. Jasan poslovni model.

I dolazimo do srži problema.

Projekti, ideje, besmislice i nebuloze

Projekti su namenjeni razvoju društva, u raznim smerovima, i generalno edukaciji na različitim nivoima.

Problem je što je ogroman broj tih projekata potpuno besmislen sa svakog stanovišta, od same ideje i načina realizacije, do samoodrživosti, a sve u cilju da zvuče što pompeznije, i na kraju da ušparaju i „operu“ što više novca sa strane.

Cilj je naravno da ostanu „nedobitne“ organizacije, jer tako ne postoji porez na dobit, a postoje još neke olakšice (i opcije za malverzacije).

Meni lično je taj momenat investiranja najinteresantniji, jer otvara ogroman broj mogućnosti za razvoj različitih grana društva, na kraju i privatnog sektora i privrede, ali svakako zahteva ulaganje ogromne energije u planiranje i realizaciju, a na kraju, podrazumeva i određene troškove koje morate platiti.

Morate angažovati profesionalce i komunicirati sa profesionalcima, jer je to jedini način da dobijeni rezultati budu zaista vredni pomena i budu nosioci pozitivnih promena.

Pod profesionalcima podrazumevam pre svega ljude i firme koje imaju zdrave poslovne modele, koji se ne oslanjaju na fondove, već generišu zdrav profit i kapital.

Ali ja sam privatnik, tako da ne razmišljam u pravcu „nedobitnih“ kombinacija, već kombinacija koje će meni i vama, našoj deci i unucima obezbediti bar jednu bolju stvar u životima, bolju nego što smo mi imali.

Kako su se mnogi ugasili

Upoznat sam sa određenim brojem projekata koji su krenuli neverovatno dobro, a onda nestali. Da li je to bila sreća u nesreći ili nešto treće?

U vreme sankcija, rata i još nekih „interesantnih“ momenata u našoj istoriji, određene ideje su jednostavno našle svoj put, dobile sredstva, ljudi koji su zaista verovali su sve to pokrenuli, izneli najteže trenutke na svojim leđima i podigli na jedan sasvim Ok nivo.

Onda su došli veliki fondovi, veliki projekti koji su trajali godinama, gde su se umešali „veliki“ igrači i doneli svoje „briljantne“ ideje. Ideje koje su za jedini cilj imale presipanje ogromnih količina novca u privatne džepove i „odrađivanje“ projekata.

Period intenzivnog finansiranja traje već 10ak godina, tako da su se svi samoodrživi modeli pretvorili u fondoodržive. Kada su fondovi krenuli sa intenzivnijim kontrolama, menjanjem politika ulaganja, rezanjem budžeta, veliki broj ovakvih projekata se ugasio ili prodao.

Za neke projekte to je bila neminovna sudbina, jer nisu imali nikakvog smisla, ali je veliki broj odličnih projekata i ideja propao posle više godina, jer su se ljudi jednostavno olenjili.

Rešenje naravno, ne postoji

Generacije su učene i sistematski uništavane godinama, tako da ne možemo da očekujemo da se situacija promeni promenom zakona, smenom direktora, upravnih odbora i sl.

Kao što ne možemo da očekujemo da ćemo doživeti rekonstrukciju državnog sektora.

Delimični pozitivni pomak se može ostvariti dobrom komunikacijom i saradnjom nevladinog sektora sa privatnim firmama, ali isključivo sa malim i srednjim preduzećima.

Ja bih se lično fokusirao pre svega na mala preduzeća, ona ionako nose najveći teret koji država nameće, što do negde znači da su najsposobniji da prežive i imaju najrealnije poglede na šum ideja oko njih.

Za vas koji ste tekst pročitali do kraja

Činjenica je da morate da imate taj „poslovni kliker“ kako bi mogli da vidite unapred efekte vaših projekata, kampanja, i na kraju da omogućite ljudima sa kojima radite jedan pristojan život.

Imati nedobitnu ili neprofitnu organizaciju nikako ne znači da vama nije dozvoljeno da generišete profit (dobit ne smete imati), ali je potreban nadljudski napor i planiranje da se profit koji ste ostvarili investira u neku novu, bolju ideju, i donese svima nama jedno bolje sutra.

Želim da se ovom prilikom ogradim od organizacija koje svoj posao rade više nego dobro, i uspele su da održe modele i prate strategije u jednom zdravom, pre svega poslovnom duhu.

Ovom prilikom im čestitam i držim im palčeve 😉