Jesen je vreme konferencija. Sa razlogom ili ne, odomaćilo se, postalo tradicija i ljudi to poštuju. Kako je biZbuZZ utihnuo (ali ne i otpevao poslednju pesmu!) ostalo još nekoliko oaza za nas web geekove. Nakon E-trgovine, Tvitomanije i nedavno odlične wwvršac konferencije, očekuje nas i dvogodišnje čedo – Blogomanija 2013.
Svi koji ste pratili/učestvovali/bili na Blogomaniji 2012, verujem da ovo nije tekst za vas. Znam da ste se već prijavili i brojite dane do početka. No, preporučujem da ostanete još koji minut uz tekst, makar radi evociranja uspomena, a to svakako vredi.
Za društvo koje se koleba i stalno pita čemu sve to na Kopu, ko to tamo ide, što bi rekli, za čije babe zdravlje, potrudiću se da objasnim. Razume se, samo istina dolazi u obzir, od mene se drugo očekivati ne može.
Od 28.11 – 1.12 na Kopaoniku održava se skup blogera i zapravo svih onih koji stvaraju i distribuiraju sadržaj na Internetu. To je nekako najkraće i najšire rečeno, a doći će svi kojima online prisustvo i neki oblik sadržaja na vebu znači. Motiva zbog kojih ljudi dolaze, baš kao i tipova ličnosti, ima raznih.
Moje iskustvo kaže da konferencije imaju vrednost same po sebi i da ih vredi posetiti. Zašto vredi? Ako si društven, ili bi voleo više da se družiš i upoznaješ nove ljude, a pri tome velika je šansa da će te mnogi razumeti i deliti vrlo slična interesovanja sa tobom, događaji poput Blogomanije su prava stvar.
Super je povezivanje preko Fejsbuka, Twittera, Instagrama. Sve je to kul i ima neki smisao. Činjenica je da se lakše može doći do mnogih, i kroz neformalnu spiku ostvariti dobar kontakt, a kasnije ko zna šta još (… 🙂 ).
Međutim, zar nemate želju da sve to vidite, doživite, što bi se reklo, opipate, omirišete? Da, tada ćete znati i zapravo zašto ovo nije hvalospev i šta se sve može desiti, o tome sam već pisao, a ponoviću i suštinu – videćete ko vam „leži“ a ko ne, narodski rečeno, sa kim možete da radite. Da me ne shvati neko pogrešno, ne radi se uvek o poslu. Upoznate i one „dosadne“ likove n Tviteru i shvatite koliko su zapravo kul, jedinstveni i dobri ljudi, a recimo pre toga ste mogli da se zakunete da su asocijalni kreteni.
Upravo je Blogomanija odlična za razbijanje takvih mitova.
Kažu ljudi da se na konferencije ne ide zbog predavača i programa. Pa, mogu samo delimično da se složim. Kao neko ko se uhvatio u koštac sa slatkim mukama organizacije događaja, znam da bez dobrih predavača nema inicijalnog buzza, što vuče sa sobom slab odziv učesnika, a na kraju krajeva, događaje čine ljudi pa sve gore napisano onda nema taj efekat.
Pogledajte spisak učesnika. Priznaćete fina ekipa, odnosno ono najvažnije – veliki broj profesionalaca i možete ih upoznati očas posla. Kao što gore napomenuh, možda u tih 15-20 minuta neću naučiti sve o regulisanju autorskih prava, ali ću svakako pitati Ptičeka za konkretan savet, i ko zna ko će se još uključiti u diskusiju i podeliti iskustva o važnoj temi.
Jedan od keynote predavača je i Dave Trott, osnivač Predatory Thinking pristupa i dobitnik prestižne D&AD President’s Award 2004. godine. Prve korake u advertajzingu napravio je još sedamesetih godina na Medison aveniji, a Ad Age je proglasio njegovu GGT agenciju kao najkreativniju u 2011. godini. Smatram da je super biti u prilici čuti iskustva kreatora neverovatnih kampanja koje su ostavile trag u advertajzing industriji. S obzirom na to da Dave otvara konferenciju, toplo preporučujem da prisustvujete predavanju.
Ima tu još dosta ljudi koje vredi pomenuti, ali svakako moć okupljanja profesionalaca na jednom mestu se upravo vidi na primeru što ste u prilici da čujete od Baste najnovija iskustva i noćne more iz SEO sveta, savete Zorane o uspešnom kreiranju fashion bloga, kao i studije slučaja iz oblasti dizajna i digitalnog marketinga od iskusnih majstora zanata.
Koja veština se može savladati za 15-20 minuta? Meni ništa trenutno ne pada na pamet. Ako je pisanje zanat, ni to se ne može naučiti za tako kratko vreme. Ideje nastaje u sekundi. Inspiracija takođe. Fora sa predavanjima i diskusijama jeste ta što te navode na razmišljanje. U tom trenutku u sali je mnogo ljudi iz različitih priča koji vrhunski rade svoj posao i pred tobom diskutuju o temi koja te zanima. Nešto nalik masivnom brejnstormingu. Nema čekanja, svi su „online“ i svi željni da razgovaraju i podele iskustva, a znamo koliko je to dragoceno. Iskreno, obožavam takve trenutke.
Kotizacija se tradicionalno ne plaća, a omogućava povlašćene cene smeštaja u apartmanima – 66 evra po osobi za tri noćenja (polupansion) u apartmanima Konaci**** ili hotelu Angella****. Na resurse smeštajnih kapaciteta ne treba trošiti reči, slike dovoljno govore, pogledajte MK Mountain Resort
Basketaši, ne zaboravite da prijavite ekipu, a onaj ko više voli leškarenje u bazenu ili trening u teretani, biće svakako i toga. Po prvi put vidim kulganje i časove joge i zumbe kao aktivnost na nekom sličnom događaju, deluje zanimljivo.
Naravno, ni muzički ugođaj neće izostati, ali ne treba sve otkrivati pre vremena. 🙂