Zašto jedva čekam TEDxNiš?

Lokalni TED event je stigao u Niš. Još jedan dokaz da u ovom gradu postoje vredni, radni i sposobni ljudi koji su izgurali priču do kraja i obezbedili licencu TED–a.

Za one koji čitaju samo uvod i zaključak, odmah bih odgovorio –  Dolazim (i kao delegat i kao novinar) zbog govornika. Naravno, sama TED filozofija je nešto posebno, prilično drugačije od svega što sam do sada imao prilike da vidim, pa je i to jedan od razloga. Govornici (teme) su ipak ključ (glavni pokretač) mog interesovanja.

Čast mi je i zadovoljstvo što neke od njih i lično poznajem. Više puta sam u neformalnim razgovorima zapazio vedrinu i snagu njihovih reči i dela. Podeliću ovde neka svoja zapažanja o pojedinim govornicima, na osnovu ličnog iskustva.

Iz ugla nekoga ko učestvuje u organizaciji konferencija/seminara, moram da odam priznanje na izboru predavača (govornika). To je 10 ljudi veoma različitih interesovanja i usmerenja, znanja i iskustava. (Nišville, Indija, IT menažder, medicina, astronomija…) Ono što ih verovatno spaja jeste istrajnost i mogu slobodno reći vizionarstvo.

Odmah primer. Profesor Gajić. Imao sam prilike više puta da slušam njegova predavanja iz oblasti naučno-popularne astronomije.

On je jedan od onih predavača/profesora za kojeg znate da tu ima nečeg više od „ispedajem-ocenim“ metoda rada. Čovek oseća strast prema tome što radi.

Ivan Blagojević i Vladimir Živaljević – Skroz zanimljivi likovi.

Prvi, organizator Nisville jazz festivala, jedinstvenog, stoički preživelog kulturno-muzičkog događaja. Da nije njega i Nisville team-a ko zna kad bi ovaj grad (Niš) čuo svetske velikane jazza.

Uzgred, evo jedne vrlo živopisne i setne Ivanove kolumne. Pročitajte: 13. januar – 13. godina posle

Živaljević je jedan od najboljih predavača (generalno) od svih što sam ikadao imao prilike da slušam. Čovek je praktičar. Zna i da nasmeje :).

Slušajući ga, i prateći njegov rad, zaključio sam da se ne plaši rizika i verovatno kao posledica toga poseduje impozantno iskustvo i znanje u vođenju projekata.

I na kraju, izdvojio bih i Milana Petrovića. Najbolje bih ga opisao ovako – ako on kaže da će nešto da uradi – uradiće. Zaista. Pre dve godine slučajno (eh, slučajno 🙂 ) sam ga upoznao kod prijatelja. Imao je ideju da osnuje NVO pomoću koje bi, između ostalog, otišao i do Indije.

Na samom početku pomogao sam mu oko web sajta (WillOurWorld.com) ali iskreno, nisam verovao da će zaista biti nešto od toga. Znate šta se desilo nakon dve godine? Danas mu verujem, kada god se reši nešto da radi.

Što se TEDx-a tiče, kao novinar/reporter, prvi put se susrećem sa nekim pravilima i to mi je vrlo zanimljivo. Za koji dan će biti sastanak sa medijima pa ću znati više o tome šta mi je dozvoljeno a šta ne, ali moram priznati da mi je sve ovo dovoljno cool, i da jedva čekam 4. jun.

Obećavam da ću preneti impresije nakon događaja. Da se razumemo, od skora ni za koga ne tvrdim da je a priori cool, ali ovo mi vrlo zanimljivo, i jednostavno sam stekao takav utisak razgovarajući sa organizatorima, pa možda tekst ima previše pozitivnu notu, ne zamerite.