#BlogOpen09, lično

Prošlo je četiri dana kako je završen BlogOpen. Iskren da budem, želeo sam da se propisno „očitavim“ i sumiram utiske. U međuvremenu još jednom sam se uverio u ekspeditivnost i ažurnost ekipe ITDogadjaja, koja je, verujem, zadivila mnoge blogere.

Imao sam priliku da budem deo organizacionog tima ovogodišnjeg regionalnog skupa blogera koji je organizovan u sklopu Internet festivala „E TVRDJAVA„. U ovom postu ću sumiriti neke moje utiske, zapažanja o ponašanju ljudi, i trudiću se da iznesem što konstruktinije predloge i kritike.

Krajem jula meseca pozvan sam da se uključim u organizaciju, i odmah smo (Milorad, Slavko i ja) krenuli da radimo. Pre svega želim da skrenem pažnju na jedan segment, a i tome sam čitao i po blogosferi : sama činjenica da se ovakav skup organizuje pri nekom događaju (festivalu) nosi sa sobom probleme u najavi. Iako svako od volontera ima svog šefa, mišljenja sam da se fokus na jednom dešavanju jako teško uspostavlja, a skup kao što je BlogOpen to zahteva.

slika preuzeta sa sajta itdogadjaji.com

Još jedan vrlo bitan momenat jeste forma skupa. Ovakav vid okupljanja ne treba poistovećivati sa formom konferencija kao što su biZbuZZ, E-trgovina, G Local …

Iako smo tih imali priču o korporativnom pristupu, PR saopštenjima i online PRu, live bloggingu, Internet oglašavanju, na samom kraju i o profitu od blogovovanja, važno je istaći da ovo nije formalni skup. Cilj je da se blogosfera okupi na jednom mestu i diskutuje o važnim temama. Domaći i regionalni blogeri, što zbog posla što zbog geografske udaljenosti, jednostavno nemaju vremena da se vide uživo i kroz opuštenu priču razmene iskustva i po koji koristan savet.

Fokus je na networkingu, minglovanju, i jelte team buildingu 🙂

Ne treba banalizovati, da me neko pogrešno ne shvati. BlogOpen se nipošto ne treba pretvoriti u akciju jagnje.me (ideju koja opet ima svoju publiku i razloge zašto je bitna 🙂 ).

Niko od nas učesnika okupljanja u 30 min neće doživeti poslovno prosvetljenje, niti će usvojiti neke napredne tehnike blogovanja, advertajzinga … Poenta je u priči, iskustvima, diskusiji. Za neka pitanja jednostavno nemam kuda da zakucam na vrata. Želim mišljenje iz prve ruke, želim moderisanu diskusiju relevantnih osoba koje ću moći odmah da pitam za savet, i sa kojima ću moći da podelim svoja iskustva.

Sigurno već uočavate segmente sa Milojevog i Miloševog „talk-show“ nastupa. Verujem da je taj deo mnogima najjači utisak „formalnog dela“ #BlogOpena. Ipak, malo mi je krivo što su prisutni bili malo „stidljivi“, a Miloje se baš trudio da se diskusija razvije. Posle izvrsnog predavanja Jelene Jovanović osetio sam nedostatak diskusije, a definitivno je imalo potencijala za početi priču.

Sladak ukus u ustima

Iako nisam bio od onih koji su se sladili palačinkama, još uvek osećam sladak ukus #blogopen09 manije. Tih dana sam pričao sa ljudima koje znam samo preko malih slika, nickova, tu i tamo nekih retvitova, a osećao sam se kao da ih znam ceo život.

slika preuzeta sa sajta itdogadjaji.com

Najbolje sam sam upoznao i vrlo rado ugostio Branka Pajića. On je inače zaslužan za početak skupa prvog dana, pozajmivši nam velikodušno svoj laptop. Kao nikad do tada postao sam svestan moći Twittera. Pošto smo drugog dana bili prinuđeni da menjamo lokaciju, munjevitim retvitovanjem svi su pročuli i znali gde treba da dođu, i niko nije kasnio… Strašna stvar ovaj Twitter 🙂

Upoznao sam sjajnu ekipu i proveo se fantastično. Kada bih sad počeo da nabrajam, žao bi mi bilo ukoliko bih nekoga ispustio, ali da probam. Prvi put sam upoznao Borane – Waltera, drvenog advokata, kremashicu, Miloša Petrovića i bilo je tu još poznatih nickova i adresa ali se imena ne mogu setiti (damn it!). Većinu vremena sam proveo Brankom, Krstom, Nebojšom (ekipa koja obećava).

Velika količina pozitivnih vibracija, mnogo pametnih, vrednih i kreativnih ljudi na jednom mestu.

Hvala svima što su došli i bili deo regionalnog skupa blogera – BlogOpena09 -, i kao što rekoh u odjavnom delu :

„Do sledećeg viđenja, blogujte se.“ :- )