Internet oglašavanje u porastu, a edukacije nikad dosta

Nedavno ste mogli pročitati procenu vrednosti srpskog online oglašivačkog prostora. Dakle pominje se cifra od 6 miliona evra. Uz sve žalopojke i kukanja na infrastrukturu, krizu, neprofesionalizam, vrednost domaćeg tržišta ipak nije zanemarljiva.

Šta više, profit firmi koje se bave uslugama za web, po podacima za 2008. godinu, skoro se duplirao u odnosu na godinu pre. Nema sumnje da se svest o internetu menja. Obični korisnici, poslodavci i investitori sa svih strane dobijaju informacije o upotrebi i značaju online prisustva.

Obratite pažnju samo na to koliko se neke reči svakodnevno izgovaraju putem informativnih emisija na televizijama ; „Internet“, „Sajt“, „Internet poslovanje“, „Studiranje preko Interneta“, … „Konferencija o Internet biznisu“ .
Ne prođe gotovo ni jedan dnevnik a da se ne pomene Facebook, u bilo kom kontekstu. Sve češće viđam kako u dnevnicima (Rts, B92… ) koriste video materijale sa YouTube-a .

Setite se samo čitavih TV priloga o snimcima sa ju tjuba gde se vidi kako u školskom dvorištu deca rolaju marihuanu, ili one tuče maloletnika, Crne Reke recimo, do svežeg slučaja sa napada na profesora…

B92 odavno agresivno vrši kampanju svojih servisa za mobilne telefone, ( sveže vesti na vašem mobilnom telefonu… ). Primetili ste ogroman prostor posvećen sajtu LakoDoPosla.com . Ovih dana aktuelna su gostovanja poznavalaca domaćeg Internet tržišta sa ciljem podizanja svesti o modernoj komunikaciji, mogućnosti i vidovima prisustva na netu i ostalim sličnim temama (pre svega mislim na Nebojšino i Ivanovo skorašnje medijsko pojavljivanje)

Gde onda škripi

Biću slobodan da citiram postove sa DevProTalk foruma :

A glavni problem, iz mog iskustva, je to da ljudi kod nas (razne „gazde“ i „menadzeri“) web prezentacije smatraju luksuzom i prestizom a ne sredstvom za pobosljavanje njihovog poslovanja, ako je resio da ga napravi njima je najbitnije da im ti odradis sajt lepsi nego sto ima komsija a da li on ima smisla to nije vazno(neka komsiji crkne krava).
A i koji „gazda“ u Srbiji smatra informaticara za radnika „ovaj tu sedi nesto kuca i jos mi trazi pare, da je barem nesto konkretno(citaj fizicki) radio pa da znam zasto mu placam“.
A oglasavanje to je drugo „ej znas li ti koliko ce ljudi da vidi ime moje firme na tom sajtu, jos ako se oglasim u njihovim novinama“…

I još jedan

Karika koja nedostaje je edukacija firmi da se oglašavaju putem Interneta i drugi vid edukacije je da kad odaberu da se oglašavaju preko Interneta to ne bude ono „ima da stavim baner na b92„.

Jednostavnim jezikom rečeno, naš narod je alav na pare.
Većina bi da brzo zaradi uz minimalne „rashode“ (gde se pod rashodima vrlo često podrazumeva izrada web prezentacija, novac namenjen za oglašavanje itd.). Brojke i statistika u uvodu teksta pokazuju napredak u pogledu penetracije online biznisa, ali to je i dalje veoma sporo.

U kom grmu leži zec

Neki su već počeli da guraju, i daju doprinos sa svoje strane. Ostaje nam da se što više trudimo, objašnjavajući našim klijentima vašnost poslovanja i oglašavanja na Internetu. Facebook i Twitter (svakog dana sve više) počinju da budu ozbiljni alati svakog Internet marketing stručnjaka. Hvala Branku na skoro objavljenom postu u kome je predstavljen Facebook u brojkama .

Sa primerom o važnosti Facebooka pri online promciji, završiću ovaj blog unos.

Pogledajte koji je prvi sajt pri google upitu „pekara„, koji reklamira domaću pekaru.
Pogledajte prva dva sajta koja izlaze pri upitu tačnog imena pekare .