Nikako. Uglavnom, nikako.
Kada kažem poslovni, mislim na korporativni. Da budem najprecizniji, blog pekare, kompjuterskog servisa, neke online prodaje, uopšte bilo koji blog intregisan sa online biznisom. Osvrćem se na online biznis čije je jezgro offline (Pera valja deset godina knjige i sad ima i online prodaju). Online core biznis (Limundo, WTFjeans, …) ovde nisu za poređenje. To rade profesionalnci koji su rasli na webu, i to ne računam za relevantan uzorak.
Pre nekoliko dana pojavilo se relativno šturo saopštenje o tome kako će Telenor filtrirati sajtove sa nedozvoljenim sadržajem, koji sadrže elemente zlostavljanja i seksualnog iskorišćavanja dece. Kako je tematika u tesnoj vezi sa kriminalom, a MUP je nedavno oformio odeljenja za VTK (čiji sajt se još uvek oporavlja od hakovanja u aprilu mesecu) sklopljen je međusobni sporazum o saradnji.
Sve ovo na trenutak može lepo da zvuči, ali u gore pomenutom saopštenju su ispušteni (namerno ili slučajno) neki detalji koji sa razlogom mogu uzdrmati vlasnike veb sajtova (čiji sadržaj nema elemenata zlostavljanja dece i seksualnog nasilja).
O čemu se radi?
Informaciju o dotičnom projektu prvi put sam video, čini mi se, na statusu čika Miloja.
Malo opisa, dobar dizajn, najavljuje se početak, hm… Kopka i zagolicava. Nestrpljenje.
Uhvatio sam misli, čak i kad nisam pored „multimedijalne kutije“, kako maštare i bistre o tome šta bi to moglo da se krije iza ovog projekata.
Ispostavilo se da su nagađanja bila uspešna, a pride sam čak vrlo prijatno iznenađen realizacijom sajta 365lepihdana.rs
Razmišljao sam (izgleda predugo) kako da objavim vest (sada verovatno to i nije) da je portal Burek.com dobio milionitog registrovanog člana.
Kako je Ivan više puta govorio o konceptu Bureka, što na televizijama, konferencijama, itd., neću se previše zadržavati na tome „šta je Burek.com„.
Topla preporuka – najsvežiji intervju za „Trojka“ magazin.
Ono što svima nama upada u oči jesu brojke 1.000.000 (milion) registrovanih članova, 9.000.000 (devet miliona) komentara, 500.000 tema na forumu.
Da li su to verni prikazi? Koja je magična formula uspeha? Na kraju krajeva, može li se živeti od Interneta i „neke tamo zajednice“? Jesu li to masoni/strani plaćenici?
Počeo bih prikaz projekta citatom:
Svi znamo kakva je situacija u našoj zemlji što se tiče privrede i radnih mesta, ali to ne znači da je jedino rešenje da se svi kolektivno predamo i posustanemo, već naprotiv. Svako od nas mora krenuti još jače i još upornije kako bi izgradio i usavršio sebe!
Preneo sam deo prvog posta sa bloga 
4posao.com, ilustraciju ideje vodilje pri pokretanju pomenutog projekta. Sećate se poplave sajtova za zasposlenje? Svi ti sajtovi nude pregršt oglasa, poslodavci se utrkuju sa najboljim pozicijama kako bi ih primetili što stručniji ljudi, željni posla.
Gotovo da nema izdavačke kuće u Srbiji koja je zanemarila Internet kao kanal komunikacije. Šta više, sve je veći broj dnevnih listova, nedeljnika, mesečnika, raznih magazina, sa online izdanjem.
Razlog je jednostavan, pad cena offline tradicionalnog oglašavanja i svakodnevno uvećanje korisnika globalne svetske mreže.
Videh da će se ovih dana početi sa obukom treće generacije polaznika škole za veb novinarstvo, i zaista pozdravljam ovakvu akciju.
Predavanja startuju od 20.03 i trajaće sve do 6. juna 2010. godine. Kako sam saznao, prijavljivanje je još uvek u toku!
Nije sramota raditi na sebi, usavršavati se. Zašto da se vašim novinama podsmevaju nakon izlaska svakog članka iz IT oblasti?
Znate kako kažu: „Ideja (informacija) najviše vredi“ .
U situacijama izokrenutih sistema vrednosti, preciznije rečeno, nepoštovanja autorskog rada i dela, nekolicina ljudi koji se bavi webom, odlučila je pokušati da otrezni svest „profesionalnih lopova“. Ideja je nastala iz potrebe i realizovala se u projekat – KradiMamu.com.
Da sve ne ostane na kuknjavi i vapajima bez ikakvog dela, ekipa u sledećem sastavu se potrudila da stvar sprovede kako dolikuje :
Bez pompeznog starta, krajem avgusta meseca 2009. godine, lansiran je projekat na adresi KradiMamu.com.
Moram priznati da mi je vrlo drago što sam imao prilike upoznati ljude, da kažem „obične ljude“ iz offline sveta bez velikog Internet obrazovanja, koji razmišljaju vrlo napredno odnosno da polažu nadu i interesovanje za online prisustvo poslovanja.
Još uvek su u procesu edukacije tj. još uvek se upoznaju svim prednostima i korisnim alatima online promocije.
Odmah pošto se konektujemo na globalnu mrežu, počinjemo potragu za sadržajem. WWW bi bez sadržaja bio gotovo besmislen. Razmišljao sam na temu, kako sve više živimo i radimo u oblacima, i da su web 2.0 servisi sada kao dobar dan . Da ne bih mnogo širio, ponavljajući fraze o kontentu koje čak i vrapci znaju, navešću rečenicu u kojoj je sveobuhvatno reče ono o čemu želim pisati danas – o svežem sadržaju na domaćem webu.
Poznato je da moramo imati dobre kvalifikacije i kvalitete kako bismo se zaposlili. Verovatno ste već čuli i za online advertajzing, inače veoma popularan posao poslednjih godina. Pored brojnih pitanja koje vam poslodavac može postaviti, može biti i jedno totalno naivno, ali ipak presudno pitanje. A to je: “Imate li Twitter?”. Naravno ne zato što žele da znaju koliko redovno „cvrkućete“, već koliko “vernih pratioca“ imate.
